Tema - Srbija

Mnogo prepreka do povoljnije cene kvadrata

Porodice koje nemaju rešeno stambeno pitanje mogle bi da kupe svoj krov nad glavom, za samo 400 evra po kvadratu! Ova cifra bi bila realna kada bi se uz podršku države oživele svojevremeno popularne stambene zadruge. Ideja o jeftinim kvadratima bila bi ostvarljiva kada bi država kupca prvog stana oslobodila PDV i ukinula druge poreze i namete lokalne samouprave. Građevinski investitori, međutim, ističu da je to u uslovima tržišne ekonomije nemoguće, a kada bi se ideja na “silu” pogurala, nastao bi haos na tržištu.

U vreme socijalističke Jugoslavije, uz pomoć stambenih zadruga skućilo se na stotine hiljada porodica. Upravo to je ideja inicijative “Ko gradi grad”, koja je sa njom nedavno izašla u javnost. Napravili su projekat “Pametnija zgrada”, gde bi budući stanari, bez investitora i visokih marži, uz državne beneficije, mogli da zidaju jeftine stanove.

Kako ističu predstavnici ove inicijative, ovaj ekonomski koncept zasniva se na informacijama da čak polovina stanovništva u Srbiji nije finansijski sposobna da uzme stambeni kredit.

- Čitav objekat od 40 stanova prosečne veličine od 42 kvadrata mogao bi da se izgradi za cenu od 300 do 500 evra po metru kvadratnom - objašnjava arhitekta Ana Džokić, iz Inicijative “Ko gradi grad”.

- Samo 20 odsto vlasnika novac bi trebalo da uloži odmah, dok bi ga ostali naknadno isplaćivali. Tu je i opcija ulaganja fizičkog rada za one koji nemaju nikakav prihod ili ušteđevinu, gde bi se jednim radnim mesecom otplatio jedan kvadrat stana.

Da bi se izgradili ovi neprofitni stanovi i da bi cena bila ispod tržišne, potrebna je intervencija države. Kako navode inicijatori, to podrazumeva da država onima koji se udružuju omogući da pod povoljnijim uslovima dođu do zemljišta i dobiju kredit. Kamata bi bila upola niža od tržišne, a država ne bi uzela PDV i porez na imovinu. Žitelji projekta “Pametnija zgrada” mesečno bi izdvajali 100 evra.

Kako navode u Inicijativi, u ovu sumu uklapaju se otplata stana i troškovi režija. A da bi se izbegle zloupotrebe, cena stana posle izgradnje ne bi mogla odmah da se duplira.

- Kako bi se isključila mogućnost špekulacije, rast cene stanova bi bio ograničen, jednom kada se završi. Ukoliko bi neko želeo da se odseli, mogao bi da proda “svoj” stan po ceni investicije u izgradnju. Na taj način bi stanovi ostali pristupačni za sve buduće zadrugare - zaključuju u Inicijativi.

Prestonički investitori smatraju da je ovakav vid stanogradnje u uslovima tržišne ekonomije nemoguć. Kažu, stvorili bi se uslovi da se pronalaze rupe u zakonu, što bi doprinelo manipulacijama oko plaćanja poreza i državnih naknada za zemljište.

- Država i grad ozbiljan novac prihoduju od nas koji zidamo zgrade - priča Aleksandar A., jedan od beogradskih neimara.

- Oni sigurno neće da se odreknu tih para koje se ulažu u razvoj infrastrukture. Nerealno je da “pucaju” u firme koje se bave stanogradnjom. Treće, ko bi garantovao kvalitet tih zgrada. A i cena od 300 do 500 evra po kvadratu je nerealna. To bi bilo izvodljivo samo kada bi se koristili jeftini materijali.

Samo u Beogradu ima oko 140.000 podstanara. Resorno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je zainteresovano da pomogne. Oni, za “Novosti”, kažu da Zakon o zadrugama uređuje sva opšta pitanja u vezi sa osnivanjem, statusom, upravljanjem, imovinom i organima.

- Ministarstvo je više puta učestvovalo na sastancima Saveza stambenih zadruga od 2003. do 2010. godine, ali nije postojala mogućnost realizacije bilo kakve inicijative bez novog Zakona o zadrugama, koji je donet 2015. - objašnjavaju u ministarstvu Zorane Mihajlović.

Pozitivna iskustva

Stambene zadruge od 1945. do 2000. godine izgradile su blizu 100.000 stanova. Privatizacija i pravo nadograđivanja stambenih zgrada rezultirali su prelaskom velikog broja zadruga u investitorske vode.

Idejni tvorci zgrada budućnosti, očekuju od države - da ih podrži. Tvrde da su spremni za pilot-projekat koji će dokazati sve njihove tvrdnje.

Izmene

O eventualnom uvođenju olakšica nadležni se zasada ne izjašnjavaju.

- Izmene poreskih propisa u ovom slučaju nisu u našoj nadležnosti - kažu iz Ministarstva finansija.