Tema - Srbija

Biće pšenice i za izvoz

"A nekada smo se radovali žetvi..." - ovako Dragan Batos, ratar iz Čuruga, komentariše nekada najlepši i najveseliji posao u poljoprivredi - žetvu pšenice. Ovaj posao, međutim, kako kaže, već dosta godina donosi mu samo glavobolje. Umesto da se raduje rodu i prihodu, on računa hoće li cena pšenice biti dovoljna da pokrije radove i ulaganja ili će ostati "u minusu".

Sličnu "glavobolju" ovih dana imaju gotovo svi ratari koji su, prošle jeseni, kako su izračunali statističari, pšenicu sejali na oko 540.000 hektara. Proveravaju vlažnost zrna, kako bi počeli da je "skidaju" kombajnima, a i računaju da ih proizvodnja košta oko 22 dinara po kilogramu...

- Imam oko 20 hektara i četvrtina mi je uvek pod pšenicom, pre svega zbog plodoreda - objašnjava Batos.

- Na preostalim njivama imam suncokret, soju i kukuruz. Pšenica nam, naravno, donosi prve pare, koje odlaze na plaćanje poreza, doprinosa, a i za gorivo za ostale radove. O tome kakav je prinos, pričaću tek kada prođem kantar, ali, uz ovu cenu od 15-16 dinara, nemam čemu da se radujem.

Batos se priseća kako je lani imao prinos od 3,5 tone po jutru, a siguran je da će ove godine, iako je pšenici "dao" sve što je morala da dobije, požnjeti znatno manje.

- Bolje bi bilo da sam i tu sejao soju, jer bih uz manje ulaganja dobio mnogo više para - ogorčen je Batos.

- Kako stvari stoje, mnogi od nas će, zbog ovako lošeg odnosa prema pšenici, prestati da je seju, pa neka onda hleb peku od malina, koje imaju svu pažnju države...

Vukosav Saković, iz "Žita Srbije", međutim, navodi kako će Srbija, i pored znatno lošijeg roda nego lani, kada smo imali rekordnu godinu, imati dovoljno žita ne samo za svoje potrebe nego i za izvoz.

- Rod jeste manji, i tek ako poljoprivrednici i dalje rade po pravilu, da prvo žanju lošije njive, možemo da se nadamo da ćemo imati 4,5 tone po hektaru u proseku u celoj zemlji - jasan je Saković.

- Ako to pravilo ne poštuju, imaćemo najviše 4,2 tone po hektaru. Ipak, to podrazumeva da ćemo požnjeti oko 2,3 miliona tona, i podmiriti domaće potrebe od oko 1,5 miliona tona. Za izvoz, uz prelazne zalihe od pola miliona tona, imaćemo od 1,1, do 1,5 miliona tona.

Sama cena pšenice, kako objašnjava Saković, krenula je sa 14,5 dinara, pre žetve, i sada je oko 16 dinara po kilogramu. Perspektiva je, kako kaže, da neće padati, već će verovatno rasti.

- Imali smo lani cenu od oko 14,5 dinara, a sada je za dinar viša - podseća Saković. - Mora se, međutim, imati u vidu da će suša u Francuskoj i Ukrajini uticati na cenu, kao i nepogode u SAD, tako da verujem da će cena žita na svetskom tržištu, pa i kod nas, rasti...

Dobar kvalitet

- Pšenica se, istina, nije izbokorila kako treba, ali, sa druge strane, imali smo solidne uslove u vreme nalivanja zrna i zrenja, tako da je zrna malo, ali kvalitet im nije loš - ističe dr Srbislav Denčić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Novom Sadu.

- Žetva je tek krenula i verujem da će kvalitet samo rasti, kako budemo odmicali sa ovim, najznačajnijim poslom u godini.

Robne rezerve

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović (na slici) najavio je da se privode kraju dogovori da Republička direkcija za robne rezerve otkupi deo pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 18 dinara za kilogram. Nije, međutim, poznato koliko će pšenice biti otkupljeno, ali, ocene su da bi svaka intervencija na tržištu, manja od 200.000 tona, bila promašaj.

Produktna berza

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu trgovano je prethodne nedelje pšenicom, ali iz prošlogodišnjeg roda i izuzetnog kvaliteta.

- Cena pšenice je zabeležila rast, međutim, odličan kvalitet prometovanog hlebnog zrna se odrazio na cenu - ističe Miloš Janjić, direktor "Produktne berze".

- Ona se kretala od 17,40 do 18 dinara bez PDV.