Poslovne vesti - Srbija

Fiskalni problemi gradova i lokalnih samouprava ugrožavaju javne finansije

Gradovi i lokalne samouprave duguju milijardu i 200 miliona evra, a kasne u plaćanju dospelih obaveza u vrednosti od 300 miliona evra, što ukupno čini četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Pavle Petrović je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da fiskalni problemi gradova i lokalnih samouprava ugrožavaju javne finansije zemlje i koče privredni rast.

"Ako Vlada Srbije ne preduzme neophodne mere, dugovi gradova i lokalnih zajednica će potopiti državne finansije", rekao je Petrović.

Taj dug je, prema njegovim rečima, velik koliko i dug "Elektroprivrede Srbije" od jednu milijardu evra ili dug koji je imao "Srbijagas" od 1,2 milijarde.

On je naveo primer opštine Smederevska Palanka, koja u ovom trenutku kasni u plaćanju obaveza u visini tri godišnja budžeta.

"Ne postoje precizni podaci o kašnjenjima dospelih obaveza, ali prema izveštaju Državne revizorske institucije i analize budžeta, trenutni dug gradova i lokalnih samouprava bez dugova lokalnih javnih preduzeća, apoteka i domova zdravlja premašio je 100 miliona evra", rekao je Petrović.

Strukturalni problem lokalnih samouprava je to što se, prema njegovim rečima, velika sredstva iz budžeta odlivaju na subvencije, ukupno oko 200 miliona evra, a nedostaje najmanje 250 miliona evra za investicije u lokalnu infrastrukturu, vodovode, kanalizaciju, preradu otpada...", rekao je Petrović.

Lokalne samouprave i gradovi za investicije, prema njegovim rečima, izdvajaju svega jedan odsto BDP-a ili 330 miliona evra, dok zemlje centralne i jugoistočne Evrope izdvajaju dva odsto.

Dodao je da Grad Beograd 15 odsto godišnjeg rashoda ili oko 100 miliona evra daje za pokrivanje gubitaka u Gradskom saobraćajnom preduzeću "Beograd", jer polovina stanovništva ne plaća karte ili ima povlašćen status, a nema dovoljno novca za investicije.

"U prethodne tri godine za investicije je odvojeno svega 80 miliona evra, a trebalo je barem duplo", rekao je Petrović.
Dodao je da Beograd i Novi Sad otpadnu vodu izbacuju u Dunav jer nema centralnog prečistača, a veliki broj stanovnika u glavnom gradu nema ispravnu vodu za piće i kanalizaciju, deponija u Vinči pravi probleme, a nedostaju i predškolske ustanove.

Zaduživanje Grada Beograda radi povećanja investicija nije, prema njegovim rečima, dobar model jer je dug sa 60 miliona evra u 2007. godini narastao na sadašnjih 410 miliona evra.

"Beograd u vreme kada je uzimao kredit kako bi investirao nije štedeo na tekućoj potrošnji, već je zbog populističkih mera delio 13. penziju", rekao je Petrović.

Kaže da Grad Novi Sad ima stabilnije finansije od Beograda, ali nema novca za investicije.

Dodao je da ne treba zaboraviti da Novi Sad, prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i trensfera, još dobija milijardu dinara.

"Opasnost po gradsku kasu mogao bi biti dug apoteka u vlasništvu lokalne samouprave od oko 400 miliona dinara i gubitak Sportskog i poslovnog centra 'Vojvodina', čiji je akumulirani gubitak 500 miliona dinara", rekao je Petrović.

Grad Niš je krajem prošle godine, prema njegovim rečima, kasnio u plaćanju obaveza u vrednosti od tri milijarde dinara, što predstavlja više od trećine njegovog budžeta.

U prethodne tri godine, kako je rekao Petrović, Grad Niš je dobijao vanrednu pomoć iz republičkog budžeta ukupno oko pola milijarde dinara i uzimao kredit za likvidnost da bi platio hitne obaveze.

"U najtežoj situaciji je Grad Kragujevac, jer je na kraju 2015. godine dugovao četiri milijarde dinara, što je skoro jednako godišnjem budžetu, lokalna javna preduzeća duguju dve milijarde dinara, a gradska toplana 'Energetika' duguje svima i potražuje od svih. To preduzeće EPS-u i 'Srbijagasu' duguje 12 milijardi dinara", rekao je Petrović.

Dodaje da će Kragujevac bankrotirati ako nema finansijske konsolidacije.

"Teško da to može da se ostvari bez učešća republike u smislu kvazi monetarnog fonda, ne republike u smislu kao do sada, kad počne da gori, vi iz budžetske rezerve date pare i odložite problem, nego podigni stopu poreza na imovinu, otpusti radnike, pa tek onda ćeš dobiti", objašnjava Pavle Petrović. 

Na pitanje da li očekuje da te probleme reši novi premijer Srbije, Petrović je rekao da "on to mora da uradi".

Dodaje da su oni koji su bili dužni da te probleme vide prethodnih godina, ministri privrede, finansija i lokalne samouprave.

"Niš i Kragujevac bi se finansijski raspali ako se ništa ne bi preduzlo. Fiskalni savet će rezultate istraživanja prezentovati Međunarodnom monetarnom fondu", rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da su zajednički problemi lokalnih javnih preduzeća višak zaposlenih.

"Samo da se broj zaposlenih u preduzećima spusti do proseka republike i samo ta konzervativna procena dovodi do toga da je desetak hiljada, a sigurno i više od toga u lokalnim javnim preduzećima višak. To je tih 15 odsto od pomenute 64.000", rekao je Vučković.

Od 500 lokalnih preduzeća, svega tridesetak posluje pozitivno, ostala duguju 250 miliona evra - najviše "GSP Beograd", "Vode Vojvodine", "Energetika Kragujevac".