U fokusu - Srbija

Kako doći do prvog miliona?

Bez spremnih nekoliko hiljada evra početnog kapitala, ma kako domišljati bili, mladi preduzetnici teško mogu da pokrenu sopstveni biznis. Poslovne ideje koje na prvi pogled zahtevaju ulaganja manja od hiljadu evra, po pravilu podrazumevaju zemlju u vlasništvu, posedovanje poslovnog prostora, automobila... Adresa na kojoj bi potražili novac nije banka, jer još nemaju poslovnu istoriju, pa se zajmu mogu nadati jedino - od države ili porodice.

Među poslovima koje traže najmanje ulaganja, prema "Bazi šansi" koju su sastavili Srpska asocijacija menadžera i "DNA komjunikejšn", je proizvodnja sapuna od eteričnih ulja - 500 evra. Oko hiljadu evra je dovoljno da se krene u rezanje ključeva ili proizvodnju bedževa. Proizvodnja opruga "košta" najmanje 1.100 evra u početku, gajenje žalfije na jednom hektaru oko 1.200 evra, baš koliko i struganje i cepanje drveta. Ko bi da pokrene "veselo kazanče", odnosno da se bavi proizvodnjom rakije, valja da ima spremnih najmanje 17.200 evra. Proizvodnja peleta traži kapital od 20.000 evra. Pokretanje posla znači i najmanje 160 evra troškova poreza i doprinosa na zaradu zaposlenog. Naravno, i iznos same plate.

Među trenutno otvorenim programima Ministarstva privrede je i javni poziv za dodelu sredstava za start. Preduzetnik, sadašnji i budući, može da dobije najmanje 400.000, a najviše tri miliona dinara. Od toga su 30 odsto bespovratna sredstva, a ostatak povoljni kredit Fonda za razvoj. Daju se na rok od pet godina, računajući i poček od godinu dana.

- Mladi mogu da se prijave za bilo koji program podrške, ukoliko ispunjavaju uslove, ne postoje nikakve prepreke. Oni samo treba da odluče i da se osmele i u zavisnosti od ideje i posla, ako su im potrebna manja sredstva, da se jave Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Kome treba nešto više novca i spreman je da uzme kredit za početak posla može se javiti Fondu za razvoj, a ko ima neki kapital i ušteđevinu može da se javi za neki od RAS-ovih programa - kažu u Ministarstvu privrede.

- Oni koji imaju ideju za neki novi inovativni proizvod mogu da se jave Fondu za inovacionu delatnost koji obezbeđuje novac za one koje su na početku, ali i kompanije koje posluju već neko vreme. Za početnike je važno da dobiju znanje, da im neko objasni i pripremi ih za sve ono što ih čeka na tržištu. Zato je u regionalnim razvojnim agencijama obezbeđena besplatna obuka, a oni kojima je pomoć potrebna mogu besplatno da angažuju mentora koji će im savetima i podrškom pomoći u ključnim segmentima poslovanja.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da se za Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju obraćaju kandidati sa namerom da počnu proizvodnju hleba, svežeg peciva i kolača, ili preradu i konzervisanje voća i povrća, održavanje i popravku motornih vozila i proizvodnju odeće. Za razvojni program najviše prijava podnele su firme koje proizvode hranu, mašine i metale. Proizvođači hrane su najzastupljeniji i među kandidatima za nabavku opreme, a slede tekstilci, rezanje, obrada i prerada drveta i proizvoda od drveta, prerada gume i plastike, štampanje i štamparske usluge.

- Najvažnije je razbiti strah od neuspeha, jer za razliku od Sjedinjenih Američkih Država gde se drugi, treći pokušaji i šanse drugačije posmatraju, kod nas, pa i u Evropi, postoji zadrška da se krene izpočetka - kaže Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra privrede.

- Bitno je, zapravo, kada se već vidi da posao ne ide, na vreme zatvoriti firmu i imati na umu da su mnogi uspešni svetski privrednici uspeli tek posle nekoliko propalih pokušaja.

Već godinu i po Srbijom "vozi" Karavan omladinskog preduzetništva. Ideja projekta je da mlade ohrabri da po završetku školovanja razmišljaju da sami sebe uposle, a ne da traže poslodavca.

- Ovo je idealno vreme za pokretanje posla, jer su i država i privreda uključeni i zainteresovani da pomognu mladim preduzetnicima - smatra Marijana Marinković iz Privrednog foruma mladih.

- Postavili smo temelje za građenje boljeg poslovnog ambijenta. Ideja ne nedostaje, ima ih zaista sjajnih. Finansije su delimično problem, jer mladi možda nisu dovoljno ni informisani gde sve i kako mogu da dođu do novca. Ali, treba raditi i na preduzetničkoj svesti. Treba da znaju da nikad nije previše rano da se postane preduzetnik.

Više od 90 hostela u Beogradu

Pogled na prestoničke zgrade nameće zaključak da se poslednjih godina isplati pokrenuti - hostel. U Srbiji ih je, prema nekim procenama, oko 130. Ubedljivo najviše, više od 90, otvoreno je u Beogradu. Najčešće se otvaraju u stambenim zgradama u centru grada. Ipak, najviše se isplate vlasnicima "viška" kvadrata na atraktivnim lokacijama.

Da bi ispoštovali proceduru, vlasnici hostela trebalo bi da prijave firmu za pružanje usluga kraćeg boravka u Agenciji za privredne registre. Na svakih 10 kreveta treba da obezbede jedno kupatilo, a svaki krevet mora da ima stočić sa lampom. Jedan od bitnijih uslova je da se dobije protivpožarna dozvola. Posle prijave turističkoj inspekciji, mogu da počnu sa radom.

Podržali 1.100 projekata

Razvojna agencija Srbije je za programe podrške MMSPP ove godine opredelila oko milijardu dinara. U okviru kampanje "Kreiraj život" raspisano je osam programa podrške za: početnike u poslovanju, unapređenje konkurentnosti i ekonomskog razvoja, inovacije, nastup na stranim tržištima i promociju izvoza.

RAS dodeljuju bespovratna sredstava, kroz sufinansiranje projekata u različitim kategorijama: do 70 odsto za početnike, do 50 odsto za postojeće firme i do 60 odsto za organizacije i institucije.

- Mladi od 18 do 35 godina su izrazili veliko interesovanje, najviše prijava zabeleženo je za program namenjen početnicima u poslovanju - ističu u ovoj instituciji.

- Za taj program mogli su da dobiju do 70 odsto sufinansiranja, odnosno do milion dinara. Program obuhvata i realizaciju obuke, izradu biznis-plana i mentorsko praćenje u saradnji sa 16 regionalnih razvojnih agencija širom Srbije.

Razvojna agencija Srbije podržava mlade preduzetnike i kroz Projekat podrške razvoju privatnog sektora.