Tema - Srbija

Štale, ambari i pomoćni objekti u procesu ozakonjenja

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture ušlo je u treću fazu ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata u Srbiji. Treća faza je, kažu, najznačajnija jer se radi o rešenjima o ozakonjenju. Na spisku komisija za ozakonjenje resornog ministrastva našli su se i pomoćni i ekonomski objekti. Za 100.000 objekata rešenja su doneta.

Još pre šest godina kuću i pomoćne objekte na svom gazdinstvu, nadomak Požege, porodica Šišić je legalizovala. 

"Ja sam se odlučio prvi put kad se pomenula legalizacija, s obzirom na to da smo objekte gradili kao i većina na selu – sami, da to legalizujem, da imam papire na ono čime raspolažem. U to vreme nije bilo nimalo jeftino niti lako Država nije imala neke koristi, samo arhitekte i geometri", kaže Dragoljub Šišić, poljoprivrednik iz sela Radovci.

Ipak, za neke Radovčanine stavka ozakonjenja u budžetu je i dalje velika.

"Mislim da to i ne treba, dosta je nameta na ovom veselom narodu jer beda smo, uzmimo za primer naše selo – mi smo periferija Požege, ali smo siromašni. U seli sada ne možeš da nađeš jagnje, prase", smatra poljoprivrednik Radoš Savić.

Da bi se poljoprivrednicima olakšalo, a pomoćni objekti ozakonili, resorno ministarstvo donelo je odluku da se za sve pomoćne objekte, na jednoj katastarskoj parceli, plaća taksa od 5.000 dinara.

"Ako govorimo o više pomoćnih objekata koji nisu na istoj katastarskoj parceli ali se odnose na jednog vlasnika, ne plaća se pojedinačno po 5.000 dinara nego se plaća 5.000 dinara za ozakonjenje svih tih pomoćnih objekata", napominje Darinka Đuran iz Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, ističe da treba ozakoniti objekte pošto je, kaže, lakše i prilikom dodele kredita ili ako uzimaju i daju hipoteku na imovinu.

Građevinci opominju – problem može da nastane kod uknjižbe pomoćnih objekata.

"Pitanje je da li su svi ti objekti za legalizaciju, kako su napravljeni jer oni su svi napravljen da ne ispunjavaju tehničke uslove. To je more takvih objekata, ali 'ajde učiniti samo zbog katastra nepokretnosti, reći da su ozakonjenni, da su upisani i da njima bude lakše", dodaje Rodić.

Primarni ciilj je, kažu u Ministarstvu, da se pre svega dobiju rešenja o ozakonjenju.

"Treća faza ozakonjenja, ići će paralelno sa reformom katastra i novim zakonom čije usvajanje očekujemo. Zakonom o upisu prava svojine u katastar i katastar vodova ćemo videti kako da za nula dinara – jer zakon je rekao da sve ono što je doneto rešenjem o ozakonjenju u Republičkom geodatskom zavodu mora da se sprovede za nula dinara. Na taj način ćemo građanima ujedno omogućiti način na koji će se najefikasnije objekti knjižiti", naglašava Darinka Đuran.

Do tada inspekcija Ministarstva nastavlja da kontroliše da li se sprovodi Zakon o ozakonjenju. Procenjuje se da u naredne tri godine treba da se ozakoni milion ekonomskih i pomoćnih objekata.