pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 119.0355
USD 99.3701
CHF 103.4012
GBP 134.5186
CAD 80.7677
HRK 15.9034
BAM 60.8619
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
12.09.2017.Blic

Veći minimalac donosi jednu dobru i jednu lošu vest za zaposlene

Veći minimalac donosi jednu dobru i jednu lošu vest za zaposlenePovećanje minimalne cene rada na 143 dinara po satu, kako smatra ekonomista Vladimir Gligorov je dobra mera za zaposlene koja neće imati negativnog uticaja na zapošljavanje u privatnom sektoru, međutim loša vest je da dokle god je nezaposlenost velika, teško da se može računati na veće plate kod privatnika. Izuzetak su visokokvalifikovani.

Socijalno-ekonomski savet koji čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativni sindikati i poslodavaci doneo je odluku o povećanju minimalne cene rada po satu sa 130 na 143 dinara.

Dobra vest za 350.000 radnika, koliko se procenjuje da prima minimalac u Srbiji. Nova najniža zarada u 2018. nakon ovog povećanja iznosiće 24.882 dinara i veća je za 2.262 dinara od trenutne.

- Povećanje minimalne plate je dobra mera jer oni koji primaju minimalne zarade njih praktično u celini i u najvećoj meri daju za hranu i troškove, a to će povoljno delovati makroekonomski. Veća minimalna cena rada neće imati negativni uticaj na zapošljavanje u privatnom sektoru. Međutim, kada bi zaposleni imali pregovaračku moć, ne bi ni bilo potrebno da se zakonom regulišu minimalne plate. Sve dok je nezaposlenost velika, plate ne mogu da se povećavaju. Osim kod visokokvalifikovanih, a sve ovo se odnosi na privatni sektor - ističe za "Blic" Vladimir Gligorov.

Platama guramo rast, umesto obrnuto

Socijalno-ekonomski savet prihvatio predlog ministra finansija Dušana Vujovića, koji je objasnio da u budžetu postoji prostor da se minimalna cena rada poveća za deset odsto. A od ministra je dobijeno obećanje da neće biti novih opterećenja za privredu.

- Smanjenje poreza ne bi trebalo da se vezuje samo za povećanje minimalne nadnice. Ukupni poreski teret bi svakako trebalo da se smanji, što bi trebalo da deluje povoljno na privatna ulaganja - smatra Gligorov.

Kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru koje će takođe biti početkom iduće godine, po mišljenju našeg sagovornika to je politički verovatno neizbežno, i moglo bi "da bude fiskalni problem ako bi privredni rast nastavio da razočarava".

- Bilo bi potrebno da povećanje plata dođe od ubrzanog rasta, što međutim nije slučaj. Ideja je suprotna, da se većim platama ubrza rast, što se u prošlosti bar nije pokazalo kao izvodivo - zaključuje za Vladimir Gligorov.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share