U fokusu - Srbija

Čekajući pravni okvir za rad fondova za socijalno preduzetništvo

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor spoljnjeg finansiranja. To je zato što ne postoje alternativni izvori finansiranja, poput fondova za socijalno preduzetništvo.

Saša Filipović iz Kovačevca kod Jagodine ima dobra iskustva sa kreditom za socijalno preduzetništvo.

"Oko deset godina sarađujem sa njima. Odobren mi je kredit mahom za setvu", kaže Filipović, koji je dobio oko 400.000 dinara.

Mikro, mala i srednja preduzeća u Srbiji već čine 99,5 odsto od ukupnog broja kompanija, zapošljavaju 65 odsto ljudi, ali kreiraju skromnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda. U Bugarskoj ona u BDP-u učestvuju sa 60, u Hrvatskoj sa 51 odsto, dok je prosek u Evropskoj uniji 58 odsto.

"Devedeset posto ljudi kod nas nema pristup bankama, to je razlog zašto dolaze kod nas", kaže Snežana Jevremović, regionalna direktorka "Agro invest" fonda.

Nedepozitna institucija "Vorld vižn" fond je spremna da uloži oko 100 miliona evra donatorskih para za kreditiranje domaćinstava kojima su nedostupni klasični bankarski krediti. Zato su i obišli nekoliko sela u centralnoj Srbiji.

"Postoji ogromna potreba za rastom kredita u planinskim i seoskim područjima. Bankarski poslovni modeli ne obuhvataju finansiranja koja su potrebna Srbiji, naročito ne u obimu dovoljnom da se pokrene razvoj privrede u celini", rekao je Pol Eliot, zamenik direktora "Vorld vižn" fonda.

"Mi smo deo 'Globalnog vižn' fonda, koji je najveća humanitarna organizacija na svetu. Bavimo se zaštitom siromašnih slojeva društva tako što i omogućavamo da rade i da stanu na svoje noge", kaže predstavnica tog fonda.

U Narodnoj banci kažu da razmatraju mogućnost donošenja zakona o nedepozitnim institucijama, jer su svesni pravne praznine u kojoj trenutno radi nekoliko mikrofinansijskih institucija.