Tema - Srbija

Ekološki kilovati skupi za državu

Da li Srbija zaista postaje zemlja zelene energije, kako se pre dva dana zapitao Aleksandar Antić, ministar energetike. Da bi dobio potvrdan odgovor bilo je dovoljno da pogleda svoju agendu i shvati da je u poslednja 24 časa otvorio dva vetroparka – „Malibunar”, koji će snabdevati 7.200 domaćinstava, i „Čibuk”.

Do kraja sledeće godine Srbija bi trebalo da dobije još oko 250 megavata struje iz vetra, čime će se približiti cilju da do 2020. ima 27 odsto ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. U ovom trenutku radi na obezbeđivanju još oko 500 megavata, mahom iz vetra.

Da li je reč o energetskom bumu zelenih kilovata u Srbiji?

Maja Maćić, jedna od prvih zagovornika proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije u Srbiji, kaže, za „Politiku” da je izgradnja većeg broja vetroparkova, koja je došla posle skoro decenije, posledica povoljne i uređene zakonske regulative

Podaci pokazuju da je zelena energija gotovo više od dva puta skuplja od najjeftinije struje EPS-a. Jer se cena kilovata dobijenih iz uglja ili vode kreće od 4,38 do 17,52 evrocenta zavisno od toga u koje doba dana i u kojoj zoni se troši. Osim toga, zelenih kilovata iz vetra u Srbiji nema u prodaji na otvorenom tržištu.

EPS ima obavezu da sve kilovate iz vetra otkupljuje od proizvođača u narednih 12 godina po ceni od 9,2 evrocenta, što između ostalog ulazi u i račun za struju pa svaki potrošač plaća naknadu od 0,093 dinara po kilovatu.

Maćićeva potvrđuje da je cena struje iz vetra skuplja od struje EPS-a, jer se električna energija u Srbiji proizvodi u termoelektranama na lignit i hidroelektranama koje su davno izgrađene i amortizovane. Tako da je cena jednog kilovata na pragu ovih elektrana prilično niska.

– Elektrane na ugalj predstavljaće bazne izvore električne energije u Srbiji sve dok ima uglja, jer se u tom slučaju proizvede onoliko struje koliko je potrebno. To, međutim, nije slučaj s strujom iz vetroparkova, jer se ona proizvodi samo onda kada ima vetra – objašnjava ona.

Profesor dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da je malo zemalja koje nude struju iz vetra na otvorenom tržištu, jer većina ima propisane podsticajne otkupne cene fi-din tarife, kao i mi. S tim što se poslednjih meseci pripremaju propisi koji bi trebalo da regulišu i pitanje prodaje ove struje na otvorenom tržištu.

Maćićeva još dodaje da se mehanizmi podsticaja menjaju u poslednje vreme pa se i proizvođači zelene električne energije polako obavezuju da učestvuju na tržištu struje sa ostalim konvencionalnim izvorima, dok im država garantuje razliku ili tzv. premiju. Države isto tako organizuju i aukcije na kojima budući proizvođači učestvuju – i oni sa najmanjom ponuđenom cenom osvajaju tendere, kaže naša sagovornica.

Zagarantovana cena jednog kilovat-časa iz zelene energije u Srbiji i nekoj drugoj razvijenoj državi, poput Nemačke, nije uporediva.

Srbija proizvodnjom zelenih kilovata ispunjava uslove koje je pred nas postavila EU u pogledu smanjenja emisije ugljen-dioksida. Međutim, niko ne kaže da je emisija štetnih gasova 60 puta manja kod nas nego u Nemačkoj, a mi moramo da ispunimo iste kvote za zelenom energijom, a da ih pri tome EPS otkupljuje po višoj ceni nego što proizvodi svoju struju.

Upravo je problem na takozvanom balansiranju električne energije, odnosno delu koji reguliše preuzimanje struje, a koji potpuno ide na teret EPS-a. Recimo, onaj ko proizvodi struju iz vetra ne mora EPS-u da najavi koliko će mu zelenih kilovata isporučiti narednih dana kako bi naše javno preduzeće moglo da planira svoju proizvodnju. Tako da sva struja koja se proizvede iz vetra mora da se otkupi po duplo većoj ceni (oko 92,5 evra po megavatu) i da se zaustavi ili smanji proizvodnja domaće struje iz uglja ili vode čija je cena na berzi oko 48 evra.