Svet - Srbija

Blokada SAD: Šta se desilo i koliko će da traje?

Delimična blokada američke vlade započela je u ponoć, nakon što demokrate i republikanci nisu uspeli da postignu dogovor o finansiranju. Ostali su podeljeni u pogledu imigracije i pogranične bezbednosti.

Pošto oba doma američkog Kongresa do ponoći, polokalnom vremenu, nisu postigla dogovor o usvajanju predloga za nastavak finansiranja federalne vlade u Vašingtonu, došlo je do delimične finansijske blokade, prenose agencije.

Neizvesno je koliko će dugo trajati blokada službi savezne administracije SAD, a ta blokada je nastupila tačno godinu dana nakon što je predsednik Donald Tramp ušao u Belu kuću.

Stotine hiljada federalnih službenika je na prinudnim odmorima i za to vreme neće biti plaćeni. Poslednji put kada je došlo do blokade savezne vlade, 2013. godine, Kongres je retroaktivno odobrio plate za te javne službenike, ali niko ne može da garantuje da će se to i ovog puta dogoditi.

Blokadom vlade se, međutim, neće obustaviti finansiranje svih agencija, programa i usluga koje finansira federalna vlada, već će zaposleni u agencijama i ministarstvima koji se ne smatraju ključnim prestati da rade sve dok Kongres ne bude u stanju da usvoji zakon o federalnom budžetu.

Blokada ne znači da su svi programi savezne vlade blokirani - oni čiji budžet ne mora svake godine da potvrđuje Kongres, nastavljaju rad bez ikakvih zastoja. To važi za sisteme socijalnog i zdravstvenog osiguranja, zatim, za snage reda, vojsku, obaveštajne agencije i ambasade u inostranstvu, objašnjava njujorški "Dejli njuz".

Federalne agencije su obustavile određene aktivnosti, dok će američke trupe ostati na svojim pozicijama, ali polovina od ukupno oko dva miliona zaposlenih u federalnim agencijama neće u ponedeljak ići na posao, navodi Glas Amerike.

Među njima su zaposleni u Stejt departmentu - gde će odeljenje za pasoše i vize nastaviti da radi - kao i deo zaposlenih u Poreskoj upravi, Sekretarijatu za zdravlje i socijalna pitanja, Sekretarijatu za odbranu, obaveštajnim agencijama, Sekretarijatu za unutrašnje poslove i drugim sekretarijatima.

Neki programi koji se oslanjaju i na druge izvore prihoda, takođe nastavljaju rad koliko im je moguće - na primer, sudovi mogu da koriste novac prikupljen od kazni. Slično važi i za američku poštu, koja posluje polunezavisno.

S druge strane, zatvaraju se federalni parkovi i spomenici, kao i muzeji u svojini savezne vlade, kao što je Smitsonijan, u Vašingtonu, ali i mnoge savezne regulatorne agencije, kao što su kol-centri poreske službe, koji daju savete poreskim obveznicima, kao i većina kancelarija koje se bave grantovima i ugovorima.

Pojava finansijske blokade u SAD nije uobičajena, ali se događala i u prošlosti. Od 1981. bilo je 12 takvih slučajeva, a blokade su varirale po dužini trajanja. Najduže je trajala ona u vreme mandata Bila Klintona - 21 dan, od decembra 1995. do januara 1996.

Poslednji put se blokada dogodila 2013. za vreme predsednika Baraka Obame.