Tema - Srbija

Srbija, BiH i Makedonija najugroženije ako nestane gasa

Ukoliko bi došlo do poremećaja u snabdevanju gasom, ili potpunog prekida isporuka ovog energenta tokom zime, najveće probleme imale bi Srbija, BiH, Makedonija, Finska i Estonija, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske komisije o otpornosti evropskog gasnog sistema, prenosi portal Savez energetičara Srbije.

Problem bi tokom šest meseci, koliko zima traje, imale i pojedine evropske države, ali ne bi bile toliko ranjive kao istočne zemlje članice Evropske unije i Energetske zajednice.

Analiza pokazuje da bi ovim zemljama u slučaju potpunog prekida isporuke nedostajalo od 80 do 100 odsto ovog energenta, s izuzetkom Srbije, jer domaća proizvodnja gasa pokriva četvrtinu ukupnih potreba, dok bi se druga četvrtina nadomestila iz domaćeg skladišta gasa „Banatski Dvor”. Odatle bi se, pokazuje ista analiza, nesmetano snabdevala domaćinstva i jedan broj toplana.

Zato Evropska komisija, predlaže Srbiji hitnu diversifikaciju snabdevanja, što u prevodu znači, izgradnju još jednog gasovoda kako bi gas dolazio i iz drugog pravca, a i kako bi se naša zemlja snabdevala i nekim drugim gasom, a ne samo ruskim.

Evropska komisija je za potrebe ovog istraživanja pozvala sve članice Energetske zajednice – Albaniju, Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, Srbiju, Crnu Goru, BiH, Kosovo da učestvuju u ovom „stres testu” i sprovode analizu na nacionalnom nivou.

Ova analiza je samo još jedna opomena ovom delu Balkana, pogotovo Srbiji, da što pre reši pitanje izgradnje gasovoda Niš–Dimitrovgrad kako bi u slučaju gasne krize imala alternativu.

– Evropska unija već 20 godina obećava da će pomoći gradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad i od svega toga nema ništa. Bugarima je Evropa dala novac, nama su dali obećanja. Svake godine se to obećava, ali prvi ašov još nije zaboden – kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.

– Dvosmerni gasovod dug 180 kilometara od čvorišta u Dupnici blizu Sofije ulazio bi u Srbiju kod Dimitrovgrada. Povezivao bi dalje Pirot, Belu Palanku i Niš, odakle bi se račvao ka Zaječaru i Prahovu – kaže on.

Njegovom izgradnjom otklonio bi se strah od eventualnih havarija na postojećoj trasi preko Horgoša, koje mogu da ugroze snabdevanje potrošača gasom na jugu Srbije.

– Interes Bugarske je da obezbedi transport gasa i da od toga naplati takse za transport. Interes Srbije je veći, jer bi povećao energetsku bezbednost, a i naša zemlja bi učestvovala u transportu gasa za druge zemlje – kaže Vuletić.

U prilog ovoj priči je i najnovija studija, koju je ovih dana objavilo Savetodavno veće evropskih nauka, koja pokazuje da je malo nade da će gas iz škriljaca pomoći Evropi da postane energetski nezavisna.

Na pitanje može li to biti alternativa našoj zemlji, budući da nas je Atina krajem prošle godine pozvala da s 20 odsto učestvujemo u vlasništvu uz jednak procenat ulaganja, Vuletić kaže da je svaka alternativa dobrodošla, ali je pitanje koliko se uopšte Srbiji isplati da učestvuje u tom poslu.

– Ovo je tim pre interesantnije, ako se zna da ni Evropa ne koristi već izgrađene terminale za tečni prirodni gas (LNG), primera radi u Estoniji, gde bi trebalo da dođe američki gas. A za ovaj LNG s Grcima se još ne zna ni čiji bi gas stizao u Aleksandropulos, niti po kojoj ceni – zaključuje Vuletić.