U fokusu - Srbija

Smanjenjem poreza i doprinosa na zarade do konkurentnije privrede

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ponudila je juče vladi deset predloga kako da unapredi uslove poslovanja, među kojima je i smanjenje poreza i doprinosa na zarade.

Time je NALED praktično podržao predlog Fiskalnog saveta Srbije, koji je uoči nove godine predložio isto to, ističući da bi doprinosi na zarade u 2018. mogli biti smanjeni za najmanje dva do najviše 3,5 odsto. To bi uz rast javnih investicija bila još jedna mera za podsticanje privrednog rasta.

Budžetski prostor, ocenio je Fiskalni savet, od 15 milijardi dinara omogućava smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 64 na 62 odsto. S tim što bi veći budžetski prostor od 25 milijardi dinara omogućio smanjenje poreza i doprinosa na plate na čak 60,5 odsto.

S druge strane, ministar finansija Dušan Vujović, kaže da „nije teško ubediti ministra finansija da treba smanjiti opterećenja na plate, već sve ostale kako da pokrijemo deficit u Penzionom fondu, obezbedimo sredstva za zdravstvo, za socijalnu zaštitu”.

Ako se smanje opterećenja na plate, postavlja se pitanje odakle će se obezbediti veći izvor sredstava. Ukoliko 300.000 preduzetnika bira ono što im zakon dozvoljava, da na minimalac uplaćuju poreze i doprinose, onda naravno neko drugi mora da obezbedi sredstva koja će u proseku dati ono što nam treba, izjavio je ministar.

Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku, ne slaže se s ministrom finansija i kaže da bi se manjak u budžetu vratio za godinu ili dve, kakav je slučaj bio u Hrvatskoj i Mađarskoj, ali da ovde nema volje da se takva odluka donese. Te da mu i jučerašnja najava o smanjenju ovih nameta više liči na predizbornu kampanju.

– U poslednje dve godine ovakve priče se plasiraju pred izbore i posle toga ništa. Ali, ako se pogleda realna situacija ima prostora da se ovi nameti smanje. Ukoliko Srbija hoće da postane izvozno konkurentna, vlada ovakvu odluku mora da donese. Jer sve istočnoevropske zemlje imaju neuporedivo niže stope opterećenja od Srbije. Makedonija od 35 do 37, Mađarska od 42 do 43,  Bugarska 20, BiH od 20 do 25 – kaže Rajić.

Koliko ovi nameti kvare posao srpskim izvoznim firmama potvrđuje i najnoviji upit koji je Mreža radila među tekstilnim firmama. Samo je jedna firma iz Ivanjice dobila posao vredan 300.000 evra, dok je u Makedoniju otišlo devet miliona evra i tri u Bugarsku. Samo zato što su konkurentniji od nas, nemaju tolike namete, objašnjava Rajić.

Rasterećenjem zarada, poslodavci bi višak novca iskoristili ili za nove investicije, ili za povećanje plata. I u jednom i drugom slučaju novac bi se vratio u budžet kroz veći PDV.

Jedan od predloga je i da se ide na progresivno oporezivanje zarada, kako je u Rumuniji, gde su stope niže na manje plate i obrnuto. S tim što ima zemalja koje su preduzetnike oslobodile plaćanja nameta tokom prvih 12 do 18 meseci. Ako firma posle toga ne uspe, ide u stečaj. Ako uspe, počinje oporezivanje koje važi i za sve druge poslodavce. I dok se, dakle, u istočnoevropskim zemljama ovaj namet države kreće od 37 do 50 odsto u Srbiji je 64,3 procenta, dakle, najviše.

Nebojša Atanacković, poslodavac i član Socijalno-ekonomskog saveta, kaže da postoje uslovi da se opterećenja koje delom plaća gazda a delom zaposleni smanje.

– Država je obećala poslodavcima da će Zakon o naknadama biti na raspravi u februaru. S obzirom na to da postoji 500 naknada – parafiskalnih nameta, koji svaki poslodavac mora da plati, mnogo bi značilo ukidanje bilo kog od njih, pa i smanjenje poreza i doprinosa na zarade – kaže on.

Ministar finansija se, dodaje Atanacković, međutim boji da bi time nastao veliki deficit u budžetu, jer sve gleda od danas do sutra. Ali zaboravlja da bi to firmama dalo vetar u leđa i da bi i oni koji inače ne prijavljuju svoje radnike tada to uradili. Onda bi se kasa punila opet od poreza i doprinosa, od PDV, radnici bi imali veće plate, više bi kupovali i trošili i time punili državnu kasu.

– Cilj svakog poslodavca je da mu na kraju godine ostane profit, a san radnika da mu zarada bude veća. Smanjenjem nameta na plate ostvarila bi se ova želja i jednima i drugima. S obzirom na to, da poslednje dve godine imamo veće prihode u budžetu, kroz bolju naplatu PDV-a, da raste naplata doprinosa za PIO, pa su izdvajanja države s 48 pala na 30 odsto, realni osnov za rasterećenje postoji – zaključuje ovaj poslodavac.