Tema - Srbija

Socijalne penzije na dugom štapu

Od 2020. godine, žene koje imaju 62 i muškarci s navršene 64 godina života počeće u Makedoniji da primaju državne socijalne penzije, iako nisu stekli uslov za starosnu penziju. Jedini uslov je da su poslednjih 20 godina živeli u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Programom makedonske vlade socijalna državna penzija će na početku iznositi 40 odsto prosečne starosne penzije. U Makedoniji, u kojoj živi dva miliona stanovnika, pravo na penziju ostvaruje oko 302.000 penzionera, a prosečna penzija iznosi oko 213 evra.

Da li je moguće u Srbiji, gde 250.000 njih nema penziju, a 18.000 domaćinstava je bez prihoda oba člana, uvesti državnu socijalnu penziju?

U Ministarstvu rada za „Politiku”, kažu da sistem PIO počiva na principu međugeneracijske solidarnosti, odnosno, sadašnji zaposleni izdvajanjem iz zarada na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuju sredstva za isplatu penzija bivših zaposlenih, odnosno sadašnjih penzionera.

Penzija je, dakle, obezbeđenje za period kada više nismo radno aktivni i posledica je osiguranja tokom čitavog radnog veka.

Ukoliko se država opredeli da svim građanima starijim od 65 godina, koji se nalaze u stanju socijalne potrebe, isplaćuje određeno novčano davanje, to ne treba poistovećivati sa penzijom iz socijalnog osiguranja. Naime, takvo novčano davanje predstavlja meru socijalne zaštite tako da je ne bi trebalo nazivati penzijom, poručuju iz resornog ministarstva.

U okviru našeg sistema socijalne zaštite postoji mera materijalnog obezbeđenja porodice, kojom su obuhvaćeni i stariji od 65 godina, ukoliko se nalaze u stanju socijalne potrebe. Mahom su to lica koja kroz sistem osiguranja nisu obezbedila penziju.

Da li je ova mera dovoljna za zaštitu starijih lica treba da bude predmet analize i ukoliko se pokaže da su neophodne dodatne mere socijalne zaštite, trebalo bi ih planirati u skladu sa ekonomskim mogućnostima budžeta, poručuju iz Ministarstva rada.

Statistika pokazuje da su žene posebno pogođene nemaštinom, jer od ukupnog broja starijih bez ikakvog prihoda, čak 85 odsto čini slabiji pol. U razvijenim zemljama ove penzije su samo dopuna, kao neka vrsta socijalne pomoći. U istočnoj Evropi ona predstavlja obezbeđenje minimalnog dohotka u starosti.

Prof. dr Gordana Matković, bivši ministar za socijalna pitanja u Vladi Srbije, kaže da Makedonija uvodi socijalne penzije, dakle, davanja koja bi se finansirala iz budžeta i koja bi se isplaćivala samo onima koji nisu ostvarili pravo na penziju po osnovu osiguranja. Odnosno samo osobama starijim od 65 godina koje su bez ikakvih prihoda.

– Penzioneri u Srbiji ne bi mogli da ostvare ovu vrstu pomoći, jer tu pomoć dobijaju oni koji nisu uplaćivali doprinose i ona je uvek niža nego što su penzije. Izdaci za socijalne penzije, koje se dodeljuju samo onima bez prihoda, nisu veliki, objašnjava Matkovićeva.

Postoje dve vrste penzija – jedna po osnovu osiguranja i druga koje mogu da ostvare i oni koji nisu uplaćivali doprinose. One se plaćaju iz budžeta i obično su niže od penzija koje se ostvaruju po osnovu doprinosa.

– Ove druge obično se nazivaju socijalnim penzijama i dodeljuju se ili samo siromašnima (uz proveru materijalnog stanja) ili svima koji su stariji od neke starosne granice. U pojedinim zemljama se pomoć starijima, koji nisu ostvarili pravo na penziju po osnovu osiguranja, isplaćuje kao deo programa socijalne pomoći. I oni koji ostvaruju pravo na penziju po osnovu osiguranja, a siromašni su (po kriterijumu koji zemlja odredi, svojim zakonima o socijalnoj zaštiti), mogu da ostvare pravo na socijalnu pomoć – kaže naša sagovornica.