pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.19
USD 100.1016
CHF 100.0085
GBP 135.2443
CAD 78.0441
HRK 15.9943
BAM 60.4296
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
04.02.2018.Novosti

Centralni registar faktura od 1. marta

Centralni registar faktura od 1. martaAko račun ne bude na listi - kao da ne postoji. Novac sigurno neće stići. Od prvog dana marta sva potraživanja od javnog sektora moraće da se prijave. Od tada počinje da funkcioniše Centralni registar faktura. U njemu će biti fakture korisnika javnih sredstava jednih prema drugima, ali i potraživanja privatnika od javnih institucija.

Osnivanje Centralnog registra faktura predviđeno je izmenama Zakona o izmirenju novčanih obaveza.

Javna preduzeća, direktni ili indirektni budžetski korisnici moraće da provere da li je ispostavljena faktura upisana u Centralni registar. Poveriocu će novac moći da isplate isključivo ukoliko je faktura evidentirana. Privatnici koji budu ispostavljali fakturu prilikom registrovanja moći će da ispostave ispravnu fakturu sa instrukcijama za plaćanje dužniku.

- Centralni registar faktura se odnosi na obaveze javnog sektora - kaže Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. - On omogućava da poverioci registruju fakturu i to će biti uslov da se ona isplati. Verujem da će to doprineti efikasnijoj naplati. Oni mogu u svakom trenutku da imaju uvid u detalje fakture. Kada je reč o regulisanju obaveza uopšte, i među privatnim subjektima, verujem da bi na to uticalo uspostavljanje tržišta faktura. Ono još nije zaživelo, ali su se stekli uslovi priznavanjem elektronskog dokumenta. Tako se priznaje i elektronska faktura. Prednost je što znate kada je primljena i od kada teče valuta. Tržište faktura bi, po sistemu obrnutog faktoringa, omogućilo trgovinu fakturama.

Nedavno završena analiza efekata ovog Zakona o rokovima plaćanja na privatni sektor, koje su zajedno uradili Privredna komora Srbije i GIZ nemačka saradnja, između ostalog, pokazala je da je praćenje primene ovog propisa slabo i da nadzor nije adekvatan. Za kontrolu je zadužena Poreska uprava, a ona niti ima kapaciteta, niti interes da se bavi pitanjem plaćaju li firme jedna drugoj u predviđenom roku. Ovo su neki od nalaza.

- Karakteristika u Srbiji je da je malo učešće namernog kašnjenja u plaćanju, ali je češći uzrok nelikvidnost preduzeća - istakao je nedavno Branko Radulović, profesor Pravnog fakulteta koji je radio na analizi efekata. - Tu teško da bilo koji zakon može da reši problem.

Statistika

Anketa među firmama, uzorak je bio 90 preduzeća iz industrije članica PKS, pokazala je da se njih 42 odsto susreće sa docnjom u plaćanju. S druge strane istraživanje "Eos matriksa" ukazuje da se svaka treća transakcija u Srbiji ne izmiruje na vreme, a četiri odsto se nikada - ne plati.

- Danas nemamo podatak koliko javni sektor poštuje rok za plaćanje obaveza - ocenio je Branko Radulović. - Nepoštovanje rokova plaćanja zapravo pokazuje koliko se koristi Trgovinski kredit. Oko 54 odsto ispitanika ne, ali svi ostali da. Imamo i nesrazmeru pregovaračke moći. Velike kompanije mogu da insistiraju na dugim rokovima.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share