pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.4887
USD 102.9084
CHF 103.2401
GBP 134.4782
CAD 78.6047
HRK 15.9744
BAM 60.5823
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
13.02.2018.Politika

Beli hleb kupuje 60 odsto građana

Beli hleb kupuje 60 odsto građanaGrađani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, što je gotovo dvostruko manje u odnosu na 2006. godinu kada je rađeno prethodno istraživanje o navikama u ishrani građana.

Zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju.

Ovo je samo deo obimnog istraživanja sprovedenog u cilju donošenja Nacionalnog programa za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, koji je nedavno usvojila Vlada Srbije. Za sprovođenje ovih mera iz budžeta će biti izdvojeno milion dinara, a u 2019. dvostruko više.

Zanimljivo je da je na istoj sednici na kojoj je tema bila gojaznost vlada produžila i Uredbu o proizvodnji i i prometu hleba od brašna tipa 500 (belog brašna). Inače, ovi propisi su već godinama na snazi, a sigurno su delimično i doprineli porastu gojaznosti. Oni obavezuju proizvođače da najmanje 40 odsto njihove dnevne proizvodnje hleba bude od belog brašna.

Međutim, hleb nije jedini problem. U studiji se navodi da podaci iz 2013. pokazuju da naviku svakodnevnog doručka ima 78,1 odsto stanovnika.

Znatno češće to čine ljudi koji ne žive u gradovima, stariji i žitelji Šumadije i zapadne Srbije, a interesantno je da su jutarnji obrok najviše izbegavali Vojvođani. Više od polovine građana svakodnevno konzumira mleko i mlečne proizvode, što je znatno povećanje u odnosu na ranije istraživanje kada je to činilo 43,5 odsto stanovnika. Ova namirnica je najređe dostupna deci koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima. 

Loše navike u ishrani uzročnik su i sve većeg broja osoba sa viškom kilograma. Između dva istraživanja, u 2006. i 2013. godini, došlo je do znatnog povećanja procenta gojaznog stanovništva (sa 17,3 odsto na 21,2 odsto). Najveći rast zabeležen je među osobama od 45 do 84 godine, kao i među siromašnom, najmanje obrazovanom populacijom i onom koja živi van gradova. 

U strategiji se navodi da prekomerna uhranjenost i gojaznost nastaju tokom vremena, a najčešće od završetka kasne adolescencije – posebno posle tridesete godine života. Lečenje gojaznosti najčešće je kompleksno, teško i dugotrajno. Zato je za odrasle osobe važna promocija zdravog načina života i održavanja poželjne telesne mase, kako bi se sprečio nastanak komplikacija.

Nažalost, većina odraslih razmišlja o umereno povećanoj težini kao estetskom, a ne i zdravstvenom problemu.

– Zbog toga je potrebno podići nivo znanja o zdravstvenim posledicama gojaznosti i lične odgovornosti – ističe se u tekstu koji je objavljen na sajtu Vlade Srbije. Poseban deo odnosi se na decu i mlade. Kao problem se navodi to što većina osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema organizovanu ishranu.

Škole u kojima postoji mogućnost obedovanja ne pripremaju hranu, već je naručuju kod različitih proizvođača, a takvi obroci često ne ispunjavaju kriterijume za pravilnu ishranu. Pekare i kiosci sa „brzom hranom” su mesta gde deca školskog uzrasta najčešće kupuju svoj obrok. Kada je reč o predškolcima, istraživanje pokazuje da većina dece polazi u predškolsku ustanovu sa tri godine, tako da vrtić oblikuje njihove navike u ishrani. Zbog toga ova strategija predviđa izradu nacionalne nutritivne preporuke za decu uzrasta od tri do sedam godina. Inicijativa je da se uredi ograničenje, to jest zabrana reklamiranja hrane bogate šećerima, solju i zasićenim mastima.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share