pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.19
USD 100.1016
CHF 100.0085
GBP 135.2443
CAD 78.0441
HRK 15.9943
BAM 60.4296
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
13.02.2018.Danas

Stimulans za proizvođače mesa, ulja, smrznutog povrća...

Stimulans za proizvođače mesa, ulja, smrznutog povrća...Novi sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom (SST Srbija – Turska) i Sporazum o podsticaju i zaštiti investicija,  potpisali su 30. januara u Ankari potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar ekonomije Turske Nihat Zejbekči.

Ratifikacija u parlamentima dve države i puna primena očekuje u ovoj godini, trebalo bi da širom otvori vrata turskog tržišta od oko 70 miliona potrošača za poljoprivredne proizvode iz Srbije.

Prvi put je, između ostalog, omogućen bescarinski izvoz oko 5.000 tona goveđeg mesa, dok godišnja kvota za bescarinski izvoz sirovog ulja iznosi 15.000 tona, a rafinisanog suncokretovog ulja – 10.000 tona. To bi, kako se procenjuje, trebalo da podigne nivo ukupne trgovinske razmene između dve zemlje, koja je prošle godine iznosila 998 miliona evra. Zanimljivo je, takođe, da se prvi put sporazumom definiše slobodna trgovina uslugama.

S obzirom na to da Turska ima razvijenu poljoprivredu, povećanje kvota za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije može se smatrati pregovaračkim uspehom srpske delegacije. Ko će, i u kojoj meri, iskoristiti ovu šansu, to zavisi od mnogo faktora, ali i od preduzetničkog duha potencijalnih izvoznika.

– Glavni benefit novog trgovinskog sporazuma je povećanje obima robne razmene proizvoda koji su našli na bescarinskoj listi. Podsetiću da je obim trgovinske razmene, ostvarene prošle godine, premašio 998 miliona evra, od čega je izvoz iz Srbije iznosio 273 miliona evra. Treba, takođe, naglasiti da je izvoz u Tursku, pre stupanja na snagu trgovinskog Sporazuma iz 2010, iznosio skromnih 32 miliona evra, kao i da su od 1. januara 2015, šansu koju pruža bescarinski režim izvoza industrijskih proizvoda, iskoristili mnogi proizvođači. Osim bescarinskog izvoza govedine, rafinisanog i nerafinisanog suncokretovog ulja i semena suncokreta, povećane su kvote za povrće, kukuruz šećerac, boraniju i grašak, suve šljive, kao i za smrznute pekarske proizvode. Na tom spisku našla se i hrana za životinje – kaže za Danas ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Prema oceni agroekonomiste Milana Prostrana sporazum o slobodnoj trgovini mogao bi da donese značajne ekonomske benefite i Srbiji i Turskoj koja, kako kaže, ima veliko iskustvo u trgovini sa evropskim državama, naročito s Nemačkom, pa ne sumnja da će dobro iskoristiti prednosti koje ovaj sporazum pruža.

– S druge strane, i Srbija ima kapaciteta, pritom mislim na uljare, da ispuni kvote utvrđene trgovinskim ugovorom. Želim da naglasim da naše ulje ima tržište, naročito se dobro kotira kod potrošača u državama bivše SFRJ, ali bi i u Turskoj moglo da naiđe na dobar prijem. Pošto imamo kapacitete za preradu suncokreta, pomenuću uljare u Zrenjaninu, Vrbasu i Novoj Crnji, mislim da bi bilo unosnije da trgujemo gotovim proizvodima, nego sirovinom. Utoliko pre što Srbija u tom segmentu nema veliku konkurenciju imajući u vidu da naši susedi nisu ulagali u razvoj uljara od kojih je većina, u međuvremenu, ugašena – ističe za Danas Prostran.

Tvrdi, takođe, da je bitno da se suncokret i soja održe kao poljoprivredne kulture pre svega zato što je naša soja genetski nemodifikovana i tu leži mogućnost za zaradu od izvoza. Ukazuje i na podatak da je zrenjaninski Dijamant, svojevremeno, proizvodio ulje od kukuruznih klica „evit“, koje je naročito cenjeno u arapskim zemljama. U Privrednoj komori Srbije podsećaju da je dogovoreno i proširenje sporazuma na usluge – finansijske, telekomunikacione, konsultantske i sve ono gde u prethodnih desetak godina beležimo veliki suficit.

– Prvi put sporazumom je definisana i slobodna trgovina uslugama. Pre svega u oblasti finansija, transporta, telekomunikacija, koprodukcije, što će u značajnoj meri doprineti poboljšanju investicione klime i povećati broj turskih ulagača u Srbiju. Istovremeno, to će našim privrednicima otvoriti prostor za uspešniji nastup na turskom tržištu. Tome na ruku ide i struktura ekonomija Srbije i Turske koje su komplementarne. Veoma je značajno i to što u sistemu umrežene preferencijalne trgovine koji je Turska razvila, Srbija uživa preferencijalni status – objašnjava Marija Sepi, savetnik Centra za bilateralnu saradnju PKS.

Ističe da su inicijativu za liberalizaciju trgovine između dve države pokrenuli, još 2002. godine, turski partneri, dok je prvi Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske potpisan u junu 2009, a stupio na snagu 1. septembra 2010. godine. „Od tog trenutka poslovna saradnja je u usponu. Pored rasta obima međusobne trgovinske razmene i rekordnog nivoa srpskog izvoza, otvorene su mogućnosti za uspostavljanje zajedničke proizvodnje u perspektivnim privrednim granama, radi plasmana na treća tržišta“, kaže Marija Sepi.

Podaci o bilateralnoj trgovinskoj razmeni ukazuju na stalan rast privredne saradnje, počev od 2010. godine kada je počela primena Sporazuma o slobodnoj trgovini. Srpski izvoz porastao je 8,5 puta, sa 32 miliona evra u 2009, na 273 miliona evra u 2017. godini.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, godišnja stopa rasta srpskog izvoza u Tursku iznosi 23,1 odsto. Kada je reč o uvozu, on je porastao 3,4 puta – sa 210 miliona evra u 2009, na 725,4 miliona evra u 2017. godini. Statistika kaže da na listi zemalja u koje Srbija izvozi Turska zauzima 18. mesto sa udelom od 1,8 odsto u ukupnom izvozu, dok na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi Turska zauzima 7. mesto sa učinkom od 3,7 odsto u ukupnom uvozu. Treba pomenuti i podatak da je u Srbiji registrovano 125 turskih firmi.

Rigorozni kriterijumi

– Ovo je šansa za privrednike iz Srbije da iskoriste mogućnosti koje pruža veliko tursko tržište. Doduše, u pojedinim segmentima, pre svega u izvozu mesa, potrebno je ispuniti rigorozne kriterijume o čemu su naši klaničari već informisani. Stručnjaci iz Turske obišli su naše klanice, data su uputstva klaničarima, a sada očekujemo delegaciju od 13 instruktora, koji će u klanicama prezentovati način na koji se ispunjavaju standardi za izvoz. One klanice koje dobiju sertifikat moći će da plasiraju svoje proizvode na tursko tržište – komentariše za Danas ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Dodaje da je Vlada Srbije, sa svoje strane, stvorila šansu.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share