pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.1454
USD 101.6042
CHF 102.3702
GBP 134.7308
CAD 76.8575
HRK 15.9989
BAM 60.4068
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
22.02.2018.Politika

Registracija svakog računa opterećenje za privrednike

Registracija svakog računa opterećenje za privrednikeCentralni registar faktura još nije ni počeo da radi, a privrednici već imaju primedbe na ovakav sistem naplate. Po novom zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, faktura, koja u ovoj bazi nije zavedena, neće moći ni da bude naplaćena, a za privrednike koji to ne učine zaprećena je kazna u iznosu od 100.000 do dva miliona dinara.

Predviđene su i kazne za zaposlene u javnom sektoru ukoliko plate fakturu koja nije registrovana i one se kreću u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara

U Uniji poslodavaca ovim povodom u ponedeljak je održan sastanak na kome je ocenjeno da će centralni registar faktura, za one privrednike koji posluju sa državom, predstavljati dodatno opterećenje. Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, kaže da su tim povodom poslodavci tražili i sastanak s nadležnima u Ministarstvu finansija.

– Nismo protiv ovakvog sistema evidentiranja faktura, samo želimo da iznesemo predloge kako bi se olakšalo poslovanje u praksi. Prvo, najveći problem centralnog registra faktura je što povećava administriranje. Ne mogu da kažem da nije dobro nastojanje zakonodavca da se poboljša naplata, poštuju rokovi plaćanja i unapredi sistem kontrole. Ali, privreda pre svega treba da se bavi privredom, a ne da u ime nekih viših ciljeva preuzima poslove državne administracije. Umesto da država poštuje Zakon o rokovima plaćanja i da isporučenu robu plati u roku od 40 dana, ona prevaljuje nove obaveze na privredu – kaže Atanacković.

On dodaje da je pre nekoliko dana na sastanku predsedništva Unije poslodavaca bilo privrednika koji su istakli kako dnevno izdaju i po nekoliko hiljada faktura. Evidentiranje svake od njih za te poslodavce znači da će morati da angažuju nove radnike u administraciji, koji će se samo time baviti, umesto da povećavaju proizvodnju.

Već sada je jasno da registracija računa neće biti jednostavan posao za predstavnike privatnog sektora. U centralnom registru faktura trebalo bi da se nađe naziv ili jedinstveni broj korisnika javnih sredstava (dužnika). Uz to bi trebalo da upišu i broj fakture, kao i ukupan iznos tog računa. U registar se unosi i matični broj dužnika, poreski identifikacioni broj (PIB), adresa, elektronska pošta i broj telefona. Zakon, takođe, predviđa da su, nakon što se faktura evidentira, poverioci dužni da je u roku od tri dana dostave svojim dužnicima. Atanacković kaže da je i tu bilo konkretnih primedbi privrednika.

– Za posrednike u poslu taj rok je previše kratak. Na primer, ako neki privrednik na veliko prodaje sir domu zdravlja ili vrtiću, on prvo mora fakturu da dobije od svog dobavljača, koji je u konkretnom slučaju proizvođač sira. I da zatim svoju fakturu dostavi domu zdravlja ili vrtiću, tri dana nakon evidencije. Za mnoge je taj rok previše kratak – kaže Atanacković.

On dodaje da su se privrednici svojevremeno (1. aprila 2013. godine) obradovali kada je država usvojila Zakon o rokovima plaćanja. U početku primene ovog propisa država je zaista u roku od 40 dana izmirivala svoje obaveze prema privredi, kaže Atanacković. Kasnije je, dodaje, ovaj propis za mnoge ostao mrtvo slovo na papiru.

– I sada se bojim selektivne primene. Bilo bi loše da privrednici potroše vreme i energiju na administriranje faktura u tom centralnom registru, a da na kraju rokovi naplate ne budi isti za sve – upozorava Atanacković.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, sa druge strane kaže da će najveća korist od ovakvog sistema registrovanja faktura biti transparentnost.

– Preko centralnog registra faktura sad će konačno moći da se prati koje su to firme, koje rade sa državom, koje dobijaju najviše tendera, koji je obim posla i koliko se to plaća. To je mnogo veći doprinos ove baze od bolje naplate. Mislim da je namera zakonodavca, pre da uvede red u javne nabavke, nego da poboljša naplatu – smatra Knežević.

Registracija privrednika obavljaće se u Upravi za trezor, a svi zainteresovani moći će da se evidentiraju i elektronski na sajtu Uprave za trezor.

Zvanično, primena novog sistema naplate trebalo bi da počne već 1. marta. Nezvanično, početak primene ovog novog servisa biće odložen za mesec dana jer još nisu ispunjeni svi tehnički uslovi za pokretanje ovog servisa.

Propis se odnosi na sve koji na neki način posluju sa državom, a namera zakonodavca bila je da javni sektor konačno za sobom ostavi čiste račune. Preko novoosnovanog registra praktično će se pratiti status svakog računa, pa će biti onemogućeno i da država, što je ranije bio slučaj, bude generator nelikvidnosti. Tačnije, javni sektor više neće moći da gomila dugove prema privatnom sektoru.

U Ministarstvu finansija već su objasnili da će osnivanje centralnog registra faktura doprineti uspešnijem izmirivanju dospelih obaveza u rokovima propisanim zakonom, smanjenju docnji i poboljšanju planiranja i upravljanja javnim sredstvima.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share