pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.1454
USD 101.6042
CHF 102.3702
GBP 134.7308
CAD 76.8575
HRK 15.9989
BAM 60.4068
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818

Stabilizovana proizvodnja u Rudniku Kovin

Stabilizovana proizvodnja u Rudniku KovinRudnik Kovin koji se bavi podvodnom eksploatacijom uglja, oporavio se od neuspešne privatizacije. Proizvodnja je stabilizovana, počeo je izvoz u susednu Bosnu i Hercegovinu, pa se osim tekućih obaveza servisiraju i stari dugovi.

Preduzeće posluje bez državnih subvencija i spremno čeka novu prodaju. Rudnik Kovin je 2007. godine, kao i još deset preduzeća u Srbiji, bio prodat bugarskom biznismenu Hristu Kovačkom. Kada je država tri godine kasnije poništila prodaju, kovinskom rudniku su ostali dugovi.

U poslednjih nekoliko godina preduzeće se oporavilo od posledica prve privatizacije.

"Dvehiljadedesete godine dolazi do raskida privatizacije, i od tada se mi borimo i poslujemo na tržištu. Imali smo neka nasleđena dugovanja, i sada saniramo te dugove. Isplaćujemo sve takse i doprinose, plate redovno isplaćujemo", kaže Igor Bobić, generalni direktor Rudnika Kovin.

Rudnik Kovin radi bez zaliha, jer svih 230.000 tona godišnje proizvodnje uspe da proda.

"Deo proizvodnje je usmeren ka stanovništvu za grejanje, veliki deo toga ide ka industriji. Prodajemo ugalj ciglanama, cementarama i sličnim firmama", kaže Bobić.

Pre neku godinu počeo je i izvoz u susednu Bosnu i Hercegovinu.

"Sećam se kad sam bio mali, učio sam da u Vojvodini uspeva žito, a u Bosni ugalj i druge rude. Međutim, evo malo neobično, ta je situacija promenjena", kaže direktor.

Trenutni većinski vlasnik kovinskog rudnika je Vlada Srbije, ali ovo javno preduzeće ne dobija državne subvencije.

Rudnik Kovin čeka novu privatizaciju, a budući kupac imaće mogućnost da investira u razvoj, jer uz Dunav kraj Kovina leži preko 200 miliona tona lignita, a nalazište je do sada samo okrznuto, jer je od početka eksploatacije 1995. iskopano svega 4,5 miliona tona.

Prvobitno je tu bila planirana izgradnja termoelektrane, ali su ti planovi zaboravljeni zbog raspada Jugoslavije i sankcija koje su usledili.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share