Izdvajamo - Srbija

Javni dug Srbije pada velikom brzinom

Javni dug Srbije pada velikom brzinom, ocenila je globalna bonitetna kuća „Dan i Bredstrit” (DB) u najnovijem „Izveštaju o međunarodnom riziku i efikasnosti plaćanja prema inostranstvu”.

Sa nivoa od 74,7 odsto BDP-a u 2015. godini, javni dug Srbije pao je na 63,6 procenata na kraju 2017. godine, što je navelo rejting agenciju „Fič” da podigne kreditni rejting Srbije sa BB minus na BB, napominje se u pomenutom izveštaju prema saopštenju kompanije „Bisnode”, ekskluzivnog zastupnika te bonitetne kuće u Srbiji.

„To je rezultat dva glavna faktora. Prvi je uspeh vladinih mera štednje, što je smanjilo budžetski deficit sa 6,3 odsto BDP-a u 2014. godini na samo 0,2 odsto u 2016. i 2017. godini. Drugi faktor je nedavno jačanje dinara, što je smanjilo dug u stranoj valuti izraženo u dinarima. Oko 65 odsto ukupnog srpskog javnog duga je u stranoj valuti. Padom duga i cene servisiranja duga, smanjuje se i rizik finansijske krize u nekom budućem trenutku, ocenjuje „Dan i Bredstrit”.

Po ovdašnjoj pravnoj regulativi Srbija je prezadužena zemlja. Jer, po Zakonu o javnom dugu, sva državna zaduženja ne bi smela da budu veća od 45 odsto BDP-a. Prema evropskoj metodologiji, odnosno pravilima Mastrihta, prezaduženom se smatra ona zemlja čiji je javni dug veći od 60 odsto BDP-a, ali to pravilo važi za mnogo razvijenije ekonomije od naše. Definisani prag od 45 odsto Srbija je probila još krajem 2011. godine, što znači da je naša država već šest godina u zakonskom prekršaju.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je početkom godine da će nivo javnog duga do kraja 2018. godine pasti na 57 odsto BDP, što je ispod nivoa Mastrihta. Vučić je u pad javnog duga uračunao i predviđeni rast BDP-a za ovu godinu od 3,5 odsto. Govoreći o dodeli koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla” on je rekao da ćemo nastaviti da vraćamo dugove i smanjujemo i nadalje javni dug.

S druge strane, Fiskalni savet, u dokumentu pripremljenom za ovogodišnji „Kopaonik biznis forum”, navodi da javne finansije Srbije još uvek nisu „bezbedne”, jer je javni dug i dalje previsok, trenutno preko 60 odsto BDP-a. Za zemlje poput Srbije, gornja granica održivog javnog duga je oko 50 odsto BDP-a, a sve preko toga predstavlja zonu povećanog rizika.

„Ukoliko bi Srbija novu međunarodnu recesiju (koja će u dužem roku nesumnjivo ponovo doći) dočekala sa javnim dugom većim od 50 odsto, to vrlo lako može da dovede do ozbiljne fiskalne krize praćene velikim padom životnog standarda građana. Jednu ovakvu veliku krizu Srbija je jedva izbegla pre samo nekoliko godina, i to umanjenjem penzija i plata u javnom sektoru, i sada je potrebno sprečiti mogućnost njenog ponovnog pojavljivanja smanjenjem previsokog javnog duga. Da bi javni dug pao ispod 50 odsto BDP-a, budžet mora da bude približno izbalansiran s deficitom do 0,5 odsto BDP-a najmanje još pet godina”, navodi Fiskalni savet.

Inače, „Dan i Bredstit” i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom, u kojoj se nalaze i: Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji rejting u regionu ima Slovenija, koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika, a niži ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika.

U EU krajem naredne decenije

Analitičari DB takođe ocenjuju da se perspektiva članstva Srbije u Evropskoj uniji popravlja. „Evropska komisija je u decembru odlučila da otvori dva nova pregovaračka poglavlja i ponudila je Srbiji 2025. godinu kao indikativni datum pristupanja EU kao priznanje političke posvećenosti članstvu u Evropskoj uniji i napora sadašnje vlasti u pogledu reformi”, ukazuju oni.

Ova ponuda je, kako navode, suprotna ranijim izjavama predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera koji je na neodređeno vreme uveo moratorijum na dalje proširenje EU.

U izveštaju se dodaje, da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naveo da je glavna politička prepreka za integraciju Srbije u EU priznanje otcepljenja Kosova i da se „zahteva da Beograd ove godine to neutralizuje”. „Iako je 2025. godina verovatno optimističan datum, Srbija bi u najboljem slučaju potencijalno realno mogla da uđe u EU krajem naredne decenije, smatra bonitetna agencija D&B.

Dalje se dodaje da, s druge strane, nedavna anketa pokazuje da „samo 38 odsto Srba želi da država uđe u EU pod bilo kojim uslovom, dok je prošlogodišnja anketa pokazala da bi samo 13 procenata bilo spremno da žrtvuje Kosovo zbog članstva u EU”.