Tema - Srbija

Gas iz Azerbejdžana preko Makedonije i Grčke do Srbije

Energetske kompanije Makedonije i Grčke razrađuju planove o izgradnji gasovoda koji će povezati dve susedne zemlje. Ali i ne samo to, već planiraju da se tim gasovodom omogući tranzit gasa za potrošače iz ostalih zemalja regiona, čime će se podstaći razvoj infrastrukture zapadnog Balkana.

Realizacija tog projekta je od posebnog značaja za Makedoniju, jer se tako stvaraju uslovi za priključivanje Transajdranskom gasovodu (TAP). Ovaj gasovod je, inače, američki projekat, čija je gradnja započela pre dve godine, a koji predviđa transport prirodnog gasa iz Kaspijskog regiona i Bliskog istoka u zapadnu Evropu.

Makedonija i Grčka bi izgradile po 60 kilometara gasovoda, kapaciteta od dve do tri milijarde kubika, s tim što Makedonija time inicira razvoj novih gasnih koridora u jugoistočnoj Evropi.

Kako bi realizacija tog projekta počela ove godine, dve zemlje zajedno apliciraju za novac u međunarodnim institucijama.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da samo ukoliko budu duplirani kapaciteti grčkog kraka gasovoda, koji će plavo gorivo dopremati do zapadne Evrope, možemo da računamo na taj gas.

– Sadašnja količina od 10 milijardi kubika gasa iz Azerbejdžana je već rasprodata. Ako bi kapacitet grčkog kraka gasovoda bio 20 milijardi, Srbija bi mogla da zatraži neke količine za sebe koje bi dolazile iz Azerbejdžana – kaže on.

Cilj TAP-a je da poveže tržište EU sa novim izvorima gasa, koji bi od 2020. gas sa polja „Šah Deniz 2” trebalo da dovede do evropskog tržišta. Upućeni u gasne prilike kažu da se predviđa da ovo gasno polje daje oko 16 milijardi kubika gasa od 2025. A u planu je i „Šah Deniz 3” sa rezervama od oko 500 milijardi kubika gasa, koje će zameniti oba postojeća polja, što bi u perspektivi Srbija trebalo da iskoristi.

– Moguće učešće Srbije u projektu Transjadranskog gasovoda (TAP) neće značiti odustajanje od saradnje sa Rusijom, te nema ništa čudno u tome što zemlje jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, kao i Makedoniju, traže alternativne varijante koje su u njihovom interesu – kaže Srećko Đukić, ekspert za međunarodne odnose i energetiku.

Kada je reč o snabdevanju tečnim prirodnim gasom LNG, o kom su Grčka i Makedonije takođe pre dva dana razgovarale, gasni stručnjaci su skeptični da od toga može da se obezbedi dovoljno gasa.

– Većina evropskih terminala za tečni prirodni gas ne radi punim kapacitetom, zbog čega pokretanje novih jednostavno nema smisla. Evropski terminali za tečni prirodni gas mogu da prime do 230 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Praktično, oni sada primaju 50 do 55 milijardi kubika, odnosno 75 do 80 odsto terminala ne radi – kaže Vuletić.

Ni američki, ni bilo koji drugi tečni gas, kao ni gas iz Norveške ili Holandije, neće stizati na evropsko tržište u količini koja može da ispuni gasni koridor a cena tečnog gasa uvek će biti skuplja od ruskog – zaključuje on.