Tema - Srbija

Da li ste znali da na cveću možete da zarađujete cele godine?

Gajenje cveća zahteva mnogo više strpljenja, rada, energije i ulaganja nego druge grane poljoprivrede. Međutim, to se na kraju isplati, pričaju Borka i Dejan Andrić iz Šapca, koji već godinama uzgajaju na hiljade hrizantema, muškatli, karanfila, petunija.

Andrići se uzgajanjem cveća bave već 16 godina i kažu da od ovog biznisa može da se procveta samo ako čovek voli cveće i ako je spreman da uči. Takođe, važno je tržište, jer su pijace sada preplavljene cvećem i cvećarima.

Za početno ulaganje potrebno je oko 6.000 evra. To podrazumeva plastenik površine 100 kvadrata koji košta oko 3.000 evra, sistem za zagrevanje koji može da se nabavi za oko 1.000 evra, a za sadni materijal, zemlju, prehranu, ogrev i saksije potrebno je još 2.000 evra, pričaju Andrići.

Sadni materijal uglavnom se nabavlja iz inostranstva. Ulaganje može da se vrati u prve dve godine, dok u trećoj počinje zarada. U svakoj narednoj godini može da se ostvari dobit od oko 50 odsto uloženih sredstva, što znači da bi na uloženih 2.000 evra prihod mogao da bude od 3.000 do 3.500 evra, što znači da je čista zarada oko 1.000 do 1.500 evra.

Prednost ovog biznisa je što traje tokom cele godine, prodaje se saksijsko, sobno, rezano cveće, a veoma dobra zarada je naročito oko osmog marta. Velika potražnja je i od kraja marta do juna, kada se kupuje rasad jer mnogi tada sade cveće u dvorištima ili na balkonima.

Andrići kažu da je za manje površine dovoljna porodična proizvodnja, dok je za veće zasade potrebno više radne snage.

Borka i Dejan Andrić cveće proizvode zajedno sa svoje tri ćerke, a sve što proizvedu u plastenicima iza kuće, prodaju u svom dvorištu.

Proizvodnju su počeli 2002. sa 4.000, a danas godišnje proizvedu 100.000 sadnica cveća.

- Ja sam u to vreme imala tri butika - u Šapcu, Vladimircima i Bogatiću. Rođena sam u gradu i u baštu pre toga nikada nisam ušla. Međutim, zbog brzog života, porodica nikada nije bila na okupu. Suprug je radio kao automehaničar, ja vodila radnje, a deca su bila mala. Ja sam jedan dan rešila da počnemo da gajimo cveće i tako svi budemo zajedno - priča Borka.

Napustili su grad i došli u obližnje selo Klenak. U jednom sobičku su živeli, a u bašti su podigli plastenik.

- Taj plastenik je imao 40 kvadrata. Mi o cveću nismo ništa znali, osim što sam ja volela cveće. Tad internet nije bio razvijen, pa nismo imali šansu da saznamo kako se gaji cveće. Počeli smo da kupujemo knjige i da se raspitujemo. Međutim, kad si na početku, niko neće da ti kaže kako se to radi. I ovde je konkurencija kao i u svakom drugom poslu. Sećam se da smo čitali, ali nismo razumeli stručne termine - priseća se Borka.

Sa prvom proizvodnjom doživeli su neuspeh, ali to ih nije obeshrabrilo. Na početku su sve radili ručno, danas imaju parno grejanje u plastenicima, sistem kap po kap i cveće kojem se dive i kupci i konkurencija.

- Posao se jednostavno razvijao. Nama se svidelo, a izgleda i cveću sa nama. Cveće je sastavni deo naših života - kaže Borka koja je zadužena za veći deo posla.

Sve što proizvedu, prodaju u svom dvorištu. Za taj deo posla zadužen je suprug Dejan. On obezbeđuje drva za grejanje plastenika, donosi prehranu i brine se oko zalivnog sistema, dok Borka pikira i orezuje cveće. Biljke traže vodu, prehranu i negu. Ponekad i više od toga.

- Zimi ložimo na svaka dva sata. To je kao da imaš bebu. Nema odmora u toku godine. Na more idemo na smenu. Imamo tri žene koje pomažu, uključene su i naše tri kćerke - kaže Borka.

Pomaže ljubav, ali i muzika

Preduslov za gajenje cveća, osim ulaganja je ljubav.

- Ujutro im pustimo muziku. To daje pozitivnu atmosferu. Sigurna sam da one sve osećaju i da im se ne može prići bez ljubavi. Ja kada nisam raspoložena, u rasadnik ni ne ulazim - kaže Borka.