pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.5311
USD 103.4032
CHF 103.7835
GBP 134.6638
CAD 79.1632
HRK 15.97
BAM 60.604
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
16.05.2018.Novosti

Žitelji Berlina se protive dolasku Gugla

Žitelji Berlina se protive dolasku GuglaSvi veliki gradovi otimaju se da budu sedište tehnoloških giganata osim Berlina, čiji žitelji su uvereni da će im dolazak Gugla ugroziti egzistenciju.

Na ulicama Gerlicer parka, u istočnom delu berlinske četvrti Krojcberg, uočavaju se znaci nezadovoljstva povodom najavljenog dolaska tehnološkog giganta Gugla, a plakat na kome piše "Fuck off Google" samo je jedan je od mnogih, prenosi Blic.

Planovi za otvaranje novog centra nailaze na protivljenje lokalnog stanovništva, koje na kreativan način izražava nezadovoljstvo zbog "egzistencijalne pretnje".

U lokalnoj knjižari "Kalablik" dva puta mesečno održava se "Anti Google Cafe" miting, a od prošle godine izlazi list koji se bori "protiv Gugla, gentrifikacije, raseljavanja i tehničke dominacije".

Sedište budućeg Guglovog kampusa je zgrada bivše elektronske podstanice koja se trenutno iznajmljuje za različite događaje. Mada je otvaranje prvobitno najavljeno za septembar 2017, u međuvremenu je odloženo za jesen, ove godine.

Biće to sedmi ovakav Guglov centar u svetu, prenosi Blic pisanje britanskog Gardijana.

Centri u Londonu, Madridu, Tel Avivu, Sao Paolu i Varšavi stecišta su preduzetnika. U njima se nalaze poslovne prostorije osnivača startap kompanija, a služe i kao centri za povezivanje i obrazovanje.

Guglovi planovi za otvaranje takvog centra u Berlinu izazvali su tenzije zbog izmeštanja lokalnih preduzeća, umetnika i stanovnika koji su tu godinama živeli, ali više ne mogu da plate stanarinu koja neprekidno raste.

Oni dolazak Gugla vide kao simbol ekonomske, a možda čak i kulturne promene, koja će tek uslediti.

"Mislim da su u Guglu bili iznenađeni što su naišli na otpor", rekao je Štefan Klajn, lokalni aktivista iz organizacije "GloReiche", na jednom od sastanaka, koji se održavaju dva puta nedeljno.

Svake večeri posle posla on i njegove kolege nude savete građanima koji strahuju da će morati da napuste svoj kraj.

"Svuda gde su otvorili centar dočekani su aplauzom, ali ne i ovde", kaže Klajn.

"Gentrifikacija (pretvaranje čitavih delova grada u skupe centre za dobrostojeće pripadnike srednje klase, tako da ljudi koji tu godinama žive ne mogu da podnesu poskupljenje dažbina i troškova života) možda se već desila, kao na primer u Londonu, ili grad vapi za time, kao u Varšavi, ali ovde, u Krojcbergu, ljudi su sumnjičavi", smatra Klajn.

Gugl je već uspostavio partnerstvo sa Faktori Gerlicer parkom, koji otvara centar u komšiluku i koji će, kako se očekuje, imati 10.000 članova.

Osnivače startap kompanija, kako se navodi, privlače kreativnosti, životnost i mešavina različitih nacija u ovom kraju Berlina.

Bum novih kompanija pratio je skok stanarina, koje su od 2004. do 2016. porasle za skoro 70 odsto.

S obzirom na to da čak 85 odsto ljudi u ovom gradu žive kao podstanari, to je postala važne lokalna i državna politička tema, a u aprilu su održane demonstracije protiv "suludih stanarina" u Berlinu, u kojima je učestvovalo između 13.000 i 25.000 ljudi.

Lokalni političari promovišu "digitalizaciju" Berlina, ali aktivisti strahuju da je reč o smišljenom poslovnom modelu. Kratak životni vek pojedinih startap kompanija ide u prilog stanodavcima, jer znaju da će za dve-tri godine ponovo moći da podignu kiriju.

Pored skoka stanarina, aktiviste zabrinjava i eksploatacija lokalne kreativne scene.

"Strateški su izabrali Krojceberg da bi iskoristili labavu mrežu kreativaca i atmosferu neuklapanja u bilo kakve kalupe i pravila, ovo je kraj koji bije glas da je bez predrasuda i pomalo otkačen", kaže Konstantin Sergiju, član aktivističke organizacije "Bizim Kiez".

On navodi da je kompanija "Sidewalk Labs", u vlasništvu Guglove matične kompanije "Alfabet", nedavno ponudila Torontu da obnovi obalu i napravi pametan grad, a to je, kako smatra, ozbiljan razlog da se posumnja da je interes kompanije da dođe do podataka.

"Verovatno su mislili da će se smestiti ovde i da će se ljudi osetiti oslobođeno, jer svi vole Gugl, zar ne? Ali neće im biti lako kao obično", kaže aktivista koji koristi pseudnom Lari Pejdžblenk.

Osnivač sajta "Fuck off Google" ukazuje na to da je u prošlosti ove tehnološke kompanije bilo primera izbegavanja poreza i pokušaja masovnog nadziranja, što nije u skladu sa progresivnim vrednostima ovog dela Berlina.

On kaže da bi više voleo da grad postane "prestonica decentralizovane tehnologije, koja daje ljudima slobodu, umesto da je ograničava".

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share