Poslovne vesti - Srbija

Veliki poslovni forum Srbija - Iran

Međunarodni Poslovni forum Srbija-Iran održaće se sutra u Privrednoj komori Srbije (PKS) u okviru 15. zasedanja Mešovitog komiteta za privrednu saradnju sa Iranom koji počinje danas u Beogradu.

Poslovni forum biće prilika za susret predstavnika oko 40 kompanija iz Irana i 50 iz Srbije, a na ovom poslovnom skupu učestvovaće i potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić, ministar industrije, rudarstva i trgovine Islamske Republike Iran Mohamed Šariatmadari, predsednik PKS Marko Čadež i Šahla Amori i predsednica Privredne komore Ahvaz iz istoimenog glavnog grada provincije Kuzestan u Iranu.

Od momenta ukidanja sankcija Iranu 2016. godine od strane Evropske unije, koje su bile uvedene u vezi sa iranskim nuklearnim programom, ukinute su i sve ekonomske i finansijske sankcije i započet je povratak Irana u glavne međunarodne ekonomske tokove.

Potraga za partnerima

Iranska ekonomska diplomatija danas "napada" brojne zemlje u svetu tražeći partnere za razvoj svoje ekonomije, a jedna od zemalja u Evropi sa kojom je proteklih godina značajno intenzivirana saradnja je i Srbija.

Reč je o petogodišnjem planu Vlade Irana za period od 2016. do 2021. čiji je cilj reforma tržišta i oživljavanje privrede, ove, sankcijama "uništene" zemlje.

U protekle dve godine intenzivirana je saradnja između Irana i Srbije na gotovo svim poljima, rezultat toga je nekoliko potpisanih sporazuma, direktna avio linija, a beleži se i povećan broj turista u našu zemlju.

Statistika kaže da je od početka ove godine do marta, ukupna robna razmena između dve zemlje iznosila svega oko 8,6 miliona dolara, ali, to je ipak povećanje od 126,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Srbija je u ovom periodu izvezla robu u Iran u vrednosti od svega 3,3 miliona dolara što je rast od 26,9 procenata, dok je u isto vreme uvezla robu u iznosu od 5,3 miliona dolara, što predstavlja povećanje od čak 344,6 procenata u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena sa Iranom beleži rast u proteklim godinama i ova zemlja se trenutno nalazi na 62. mestu od 169 zemalja u koje je Srbija izvozila tokom protekle godine.

Odskočna daska za region

S druge strane, prošle godine došlo je do rasta uvoza iz Irana za 47,67 odsto, odnosno, uvezena je roba u vrednosti od 12,7 miliona dolara, čime je Srbija ostvarila deficit od 3,8 miliona dolara, a Iran je zauzeo 68. mesto na listi 214 zemalja iz kojih je Srbija uvozila.

Da su iranski investitori sve više zainteresovani za ulaganje u Srbiji, govori i činjenica da su investitori iz ove zemlje bili zainteresovani za privatizaciju preduzeća Slavija hoteli iz Beograda i HIP Petrohemije iz Pančeva.

Proizvođači i potencijalni investitori iz Irana "snimaju" Srbiju pre svega zbog njenog geografskog položaja koji Irancima omogućava dobru polaznu osnovu za unapređenje trgovinske saradnje i sa drugim zemljama u regionu (Hrvatska, Rumunija i Bugarska), kao i zbog činjenice da Srbija još uvek nije u Evropskoj uniji.

Iranci su tokom brojnih sastanaka delegacija dve zemlje isticali da uvažavaju poziciju Srbije kao lidera u regionu zapadnog Balkana, kao i komparativnu prednost naše zemlje zasnovanu na ugovorima o slobodnoj trgovini, a koji preduzećima iz Srbije omogućavaju pristup tržištima Ruske Federacije, Belorusije, Kazahstana, Turske i tržištima CEFTA, EFTA i EU.

Kako bi se unapredila saradnja dve zemlje, Vlada Srbije donela je Odluku o ukidanju viza za državljane Islamske Republike Iran, 22. avgusta prošle godine, a nakon 28 godina, u martu ove godine krenuo je direktan avio-saobraćaj na relaciji Beograd - Teheran, otvoren je Trgovinski centar Irana za Balkan u Beogradu, dok je u Teheranu otvorena Informativna turistička i trgovinska kancelarija Srbije. U planu je i zaključenje Sporazuma o slobodnoj trgovini izmedu Irana i Srbije čime bi se unapredili bilateralni odnosi i ekonomska saradnja dve zemlje.

Potencijal

Potencijal za saradnju skriva se sektoru građevinarstva, energetike, tekstilnoj i drvnoj industriji, mašinogradnji, poljoprivredi..., a postoji mogućnost da iz naše zemlje put Irana krenu autobusi, putnički automobili ( Fijat je uspostavio kontakte u Iranu, te postoji predlog za plasman Fijata 500 L na iransko tržište), elektromotori, razne mašine, alati, proizvodi farmaceutske industrije...

Kada je u pitanju naučno-tehnička saradnja, posebno u oblasti semenarstva, iranska strana istakla je da je Iran doživeo ekspanziju u ovoj oblasti nakon uspostavljanja saradnje sa Institutom za kukuruz Zemun Polje.

Zahvaljujući dobrim karakteristikama posebne sorte hibrida iz Srbije, visokim prinosima i kvalitetu, taj hibrid je postao okosnica semenarske i komercijalne upotrebe u Iranu gde je registrovan kao domaća sorta. Srpska strana zainteresovana za saradnju i u energetici jer je Iran druga zemlja na svetu po rezervama prirodnog gasa i jedna od četiri zemlje sa najviše naftnih rezervi na planati.

Ono što bi takođe moglo biti zanimljivo srpskim preduzećima, a koja se odluče da uspostave saradnju sa firmama u Iranu, je i činjenica da postoje proizvodi koji su izuzeti od poreza prilikom uvoza u Iran, poput neobrađenih poljoprivrednih proizvoda, brašna, hleba, šećera, pesticida, pirinača, nekih vrsta sireva, životinja...

Zanimljivo je, na primer, da su u prošloj godini Iranci potrošili 210 miliona dolara na uvoz lustera i lampi, što otvara mogućnost našim proizvođačima da plasiraju ove proizvode na tržište Irana.Druga najveća ekonomija Bliskog istoka

Iran je, posle Saudijske Arabije, druga najveća ekonomija na Bliskom istoku, sa procenjenim BDP-om u 2017. godini od oko 427,7 milijardi dolara.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2017/2018. godinu, Iran se po stepenu konkurentnosti nalazi na 69. mestu u svetu od 137 analiziranih država (rast industrijske proizvodnje u Iranu u prošloj godini iznosio je 7,1 odsto, stopa nezaposlenosti je 12,4 procenta, inflacija je 10,5 odsto, a javni dug iznosi 14,2 odsto BDP-a.)

Međutim, Iran trenutno trpi kritike međunarodne zajednice koje su pre svega usmerene na ulogu države u iranskoj privredi u kojoj dominiraju velika javna preduzeća, a koja su glavni činioci u proizvodnom i komercijalnom sektoru te zemlje.

Vlada Irana suočava se takođe i sa izazovima kako aktivirati privatni sektor i obezbediti nova radna mesta obzirom da mladi čine preko 60 procenata ukupne populacije, a oko 30 odsto njih je nezaposleno.

O Iranu...

Iako Iran troši dosta sredstava na obrazovanje, obučena radna snaga se teško nalazi, a kao posledica velikog "odliva mozgova'', koji je jedan od najvećih na svetu, svake godine Iran napusti oko 150.000 visokoobrazovanih.

Iako ekonomska aktivnost i prihodi Irana u velikoj meri zavise od nestalnih prihoda od izvoza nafte, što se tiče proizvodnog sektora, najznačajnija je automobilska industrija, industrija građevinskog materijala, tekstilna industrija i IT sektor.

Posle nafte i naftnih derivata, koji čine oko 80 odsto izvoza, automobilska industrija predstavlja pođednako važan segment u privredi, budući da Iran zauzima 16. mesto na svetu u proizvodnji automobila. Podaci kažu da u Iranu postoji 13 državnih i privatnih proizvođača automobila, godišnje se proizvede oko 1.350.000 vozila, a predviđeno je da se do 2025. godine poveća obim proizvodnje na tri miliona.

U toku su i velika investiciona ulaganja u infrastrukturne projekte u oblasti nafte i gasa, petrohemije, rudarstva, industrije, poljoprivrede i uslužnog sektora, a samo u oblast infrastrukturnog ulaganja i proširenje kapaciteta železničkog saobraćaja Vlada Irana planira da u narednom periodu investira 25 milijardi dolara.

To je sastavni deo nastojanja te države da se uključi u Međunarodni transportni koridor sever-jug (Persijski zaliv - Kaspijsko more), koji će povezati Rusiju, Iran, Evropu i centralnu Aziju.