Izdvajamo - Srbija

"Gugl" ulaže u ćirilični IT

IT sektor je jedan od najbrže rastućih u ekonomiji Srbije sa rastom izvoza od oko 20 odsto godišnje. On čini 10 odsto BDP-a naše zemlje.

Ove godine imamo skoro milijardu evra izvoza kroz tu industriju, a posebno me raduje što veliki broj mladih ljudi svoju budućnost vidi upravo u tom poslu. Naša obaveza je da upravo te ljude zapošljavamo i da im damo mogućnost da svoje snove ostvare u našoj zemlji – rekao je Siniša Mali, ministar finansija, nedavno u Beču na sastanku ministara u okviru Berlinskog procesa.

Da domaće IT kompanije imaju veliki potencijal, potvrdio je nedavno i moćni američki „Gugl”, kada je odlučio da podrži srpske startap kompanije i tako se priključi razvoju naših tehnoloških i preduzetničkih poduhvata. To će otvoriti nove prilike za srpske preduzetnike i značajno proširiti i internacionalizovati njihovu biznis mrežu.

Međutim, najveći problem za većinu kompanija, koje započinju biznis, a „Gugl” ili neki drugi moćan gigant ih nije stavio pod svoj kišobran jeste – novac.

Istina, za firme koje pokazuju da mogu dosta toga da naprave i da imaju dobru ideju uvek će se naći investitor. Ali, činjenica je da se, po pristupu finansiranju, lakoći dobijanja kredita i razvijenosti tržišta ekonomije zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, nalaze na drugoj polovini liste 137 zemalja koje rangira Svetski ekonomski forum.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je standardna bankarska ponuda neodgovarajuća za mala i srednja preduzeća. Praćena je visokim kamatama, komplikovanim procedurama i zahtevom za kolateralom. Tako da prema njegovoj proceni tek 20 odsto tih firmi može da dobije bankarski kredit.

Takođe i prema „Anketi 1.000 preduzeća u Srbiji 2017”, koju svake godine objavljuje USAID, dve trećine preduzeća (69 odsto) nije pozajmljivalo novac za finansiranje razvoja, što predstavlja značajnu kočnicu ne samo njihovom rastu.

Većina preduzeća finansira svoj rast iz sopstvenog novca (84 odsto), dok se ostali modeli finansiranja gotovo uopšte ne koriste.

Da bi država podstakla otvaranje inovativnih preduzeća, koja doprinose konkurentnosti srpske privrede, nužno je razvijati tržište alternativnih vidova finansiranja, koji bi stvorili pretpostavku za finansiranje kompanija u ranoj fazi razvoja, objašnjava Rajić.

Reč je najčešće o investicionim fondovima preduzetnog ili rizičnog kapitala. Oni funkcionišu tako što investiraju u perspektivne projekte i male kompanije u zamenu za udeo u vlasništvu, ali preuzimaju i kontrolu i nadgledaju razvoj kompanije.

U Ministarstvu finansija kažu da je Srbija u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji preuzela obavezu da se donošenjem zakona o alternativnim investicionim fondovima u potpunosti uskladi sa direktivom Evropske unije, koja uređuje upravljanje alternativnim investicionim fondovima, do kraja trećeg kvartala 2021. godine.

– U saradnji sa relevantnim institucijama i predstavnicima industrije fondova, uz podršku USAID-a, radimo na pripremi Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima u cilju pronalaženja odgovarajućeg rešenja za donošenje i primenu novog zakona koji bi pratio stepen razvoja domaćeg tržišta kapitala – navode u Ministarstvu finansija.

Oni ukazuju da postojeći Zakon o investicionim fondovima, pored otvorenih investicionih fondova, koji mogu da ulažu samo u likvidnu imovinu (finansijske instrumente i novčane depozite), reguliše i zatvorene i privatne investicione fondove, odnosno daje mogućnost da zatvoreni fondovi ulažu i u akcije kojima se ne trguje na regulisanom tržištu, udele u društvima sa ograničenom odgovornošću i nekretnine, a privatni fondovi ne podležu nikakvim ograničenjima u pogledu vrste imovine u koju mogu da ulažu.

– Posle primene odredaba EU propisa, koje regulišu upravljanje alternativnim investicionim fondovima, zakon će regulisati upravljanje fondovima koji za razliku od otvorenih investicionih fondova mogu da ulažu u različite vrste imovine (npr. nekretnine ili udele u društvima sa ograničenom odgovornošću, kao sadašnji zatvoreni i privatni fondovi). Detaljnije će biti uređeni uslovi za rad sadašnjih zatvorenih i privatnih fondova, koji se odnose na izdavanje dozvole, minimalni kapital, uslove poslovanja, upravljanje likvidnošću, upravljanje rizicima, organizacione zahteve, politiku nagrađivanja, transparentnost, pouzdano i objektivno vrednovanje imovine – kažu u Ministarstvu finansija.

Oni ističu da će biti proširene nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti u nadzoru i izricanju kazni. Jedan od najvažnijih ciljeva je da se obezbedi veća zaštita potencijalnih investitora, odnosno uživanje istog stepena zaštite koju imaju u Evropskoj uniji, što bi doprinelo većem poverenju i sigurnosti ulaganja kako za strane tako i za domaće investitore.