Tema - Srbija

Berba pečuraka unosan posao

Hladnije leto sa skoro svakodnevnim padavinama pogoduje pečurkama pa su u Šumadiji nikle kao posle kiše u velikom broju. U šumama i po brdima ima ih skoro na svakom koraku pa mnogi berači pečuraka dolaze i iz grada da ih uberu.

Ipak, iskusni berači savetuju početnicima da prvo dobro upoznaju makar jednu vrstu pečuraka i da nju i beru kako u korpi ne bi zalutala i po neka otrovna pečurka koja je opasna po zdravlje.

U Šumadiji pečurke su nikle u velikom broju posle obilnih kiša. Berači svako jutro kreću u berbu po seoskim šumama i brdima, a kućama se vraćaju punih korpa. Kišno leto stvorilo je ideale uslove za pečurke, pa mnogi dolaze i iz grada da ih beru.

"Razlikuju se, znaju se i po kvalitetu. Najbolji kvalitet i najbolja pečurka je blagva, u narodu poznatija kao jajčara, pa onda vrganj, pa lisičarka, a mi beremo još jednu a to je mlečnaja. Mi u našim krajevima beremo te četiri vrste pečuraka. Postoje i sunčanica i još mnogo vrsta, ali mi ih ne beremo jer nismo sigurni. Ove jajčare recimo imaju stablo od 8 do 12 centimetara, a postoje i slične pečurke koje su niže, od pet do šest centimetara, a slične su boje, možda malo crvenkastije i one su otrovne, a vrganji se najbolje gledaju da li su otrovni ili ne tako što se raseku i onda se vidi, čim ne menja boju iznutra onda je to vrganj", objašnjava Milija Jerenić, pečurkar, penzioner iz sela Vlakča.

"Osnovna je stvar da ljudi ne eksperimentišu kod sumnjivih pečuraka koje su im nalik, pa se dvoume, lepa je, možda je to ta, a možda i nije. Moj je savet za sve ljude koji tek počinju da beru da, ako su već upoznali određenu vrstu pečuraka i ako su sigurni u nju, da onda samo nju i beru. Recimo ima ta puhara koja je bela, a dosta i raste i ima tačkice po vrhu, lepo izgleda na oko ona je otrovna, a postoje i pečurke koje jako liče na šampinjone i koje ne treba brati. Ni ja nemam mnogo iskustva oko toga, ali postoje ljudi koji se godinama bave pečurkama i njih jako dobro poznaju", kaže Živomir Vučković, pečurkar, penzioner iz Kragujevca.

Ranko Đaković bere pečurke već dvadeset godina. U sezoni nabere i do stotinu kilograma šumskih pečuraka koje najčešće i proda.

"Ja sam do sada prodavao, međutim neozbiljnost vlada na otkupu i mnogo nisku cenu daju za pečurke iz šume. Prva klasa ovog vrganja ide 200 dinara, druga je 100, međutim kada dođe otkupljivač on ih stavi sve u drugu klasu i daje nam manju cenu. Obično ustajem rano, u pet sati, a do osam ujutru završavam sa berbom i tu naberem oko 22 kilograma. Dobro poznajem ove zabrane, znam tačno gde ih ima, ne može ni jedno brdo da mi omane, a pošto sam inače ovako šlank čovek mogu da idem kao srndać", kaže Đaković iz sela Vlakča.

Druženje i rekreacija u prirodi prilikom berbe pečuraka uglavnom se završava ukusnim obrokom od ubranih plodova.

"Ja sam spojio dve ljubavi- tumaranje po ovim divnim šumskim predelima, to zaista obožavam i jednostavno volim da jedem pečurke. Idem sa mojim prijateljima, nikada ne idem sam u berbu pečuraka jer ipak i volim da se konsultujem sa ljudima koji više znaju od mene", kaže Dragoljub Švabić, ljubitelj pečuraka iz sela Vlakča.

Ovi iskusni poznavaoci i ljubitelji pečuraka savetuju svima koji se odluče na berbu da dobro upoznaju vrste koje beru i da samo njih i beru jer onda i ne može doći do zamene sa otrovnim pečurkama koje su najčešće i lepe na izgled ali i fatalne po zdravlje.