Tema - Srbija

Zašto luksuzni brendovi spaljuju odeću, parfeme i satove koje nisu prodali?

Ovih dana je britanski luksuzni brend "Barberi" spalio odeću iz prethodnih kolekcija, vrednu 36,5 miliona dolara. To rade, ispostavilo se kasnije, i drugi poznati proizvođači - uništavaju odeću, obuću, parfeme i satove. Nameće se pitanje zašto tako postupaju?

Modnu kuću "Barberi" optužili su da se ponaša društveno neodgovorno i cinično, uz opasku da je odeću trebalo dati siromašnima, odnosno podeliti u humanitarne svrhe.

Sa druge strane, ni akcionarima nije jasno zašto moraju da izdvajaju dodatna sredstva za uništavanje onoga što je moglo biti prodato po nižoj ceni i ostvariti time kakav - takav profit. Kompanija se čak nije udostojila da ponudi neprodatu robu investitorima pre nego što je uništi.

Iz "Barberija" su objasnili da je ovaj korak bio neophodan kako bi se zaštitio brend i intelektualna svojina. Roba se uništava kako se ne bi prodavala na sivom tržištu po nižim cenama i kako ne bi pala u ruke "neželjene klijentele".

Za poslednjih pet godina "Barberi" se rešio svoje robe u iznosu od 120 miliona dolara. Prema procenama i računici lista "Tajms", brend je uništio otprilike 20.000 primeraka odeće. Situacija se samo pogoršava - kompanija uništava svake godine do 50 odsto više proizvoda nego nekoliko godina unazad.

Paljenjem robe vraćaju novac

Analitičari modne industrije objašnjavaju da je uništavanje neprodate robe i zaliha, pa čak i neraspakovanih bala materijala sa brendiranim printom i ornamentima, zapravo potpuno uobičajena praksa za sve luksuzne proizvođače.

Jedan od razloga je masovna proizvodnja. Odeća (brendiranih) kreatora je previše skupa, pa bi i u autletima skupljala prašinu, jer je ni tamo niko ne bi kupovao.

Na primer "Barberi" mantil košta oko dve hiljade dolara. Sa druge strane, prodaja luksuznog brenda u diskontima je udar na reputaciju, kod kupaca više ne bi postojala asocijacija na raskoš i prestiž.

Ali kompanije takođe uništavaju neprodatu garderobu iz finansijskih razloga. Na taj način delimično vraćaju, odnosno kompenzuju ono što nisu prodali, a za šta su u nekom trenutku morali da plate carine.

Na primer, u skladu sa američkim zakonima, ako se roba uvezena na teritoriju SAD ne iskoristi, ali uništi pod kontrolom carinskih organa, kompaniji će biti vraćeno do 99 odsto ukupne sume carina i poreza koje je firma već uplatila.