Izdvajamo - Srbija

Nafta pojeftinjuje – gorivo poskupljuje

Umesto da zbog pada cene sirove nafte na svetskim berzama za oko dva dolara, sa 73,94 na 71,68, s jedne strane, i stabilnog kursa dinara, evra i dolara, s druge strane, gorivo pojeftini, ono je poslednjih dana na pumpama u Srbiji skuplje u proseku za dinar do dinar i po, u zavisnosti od vrste derivata.

Jedino objašnjenje za to je da je ponuda u poslednjih mesec dana manja od tražnje i da su trgovci upravo tu našli razlog za povećanje, jer drugih opravdanih razloga nema.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da će se sve promene troškova koje utiču na poslovanje u naftnom sektoru, na nacionalnom i globalnom planu, odraziti na cene goriva onoliko brzo i u onoj meri, u kojoj je razvijena tržišna konkurencija.

– Pod troškovima se podrazumevaju svi ulazni troškovi, od cene sirove nafte do raznih državnih taksi. Na uređenom tržištu, uticaj konkurencije se oseti i kada troškovi poslovanja rastu i kada se smanjuju i uvek ide u prilog potrošačima. Na takvom tržištu opstaju samo naftne kompanije koje racionalno posluju i u stanju su da izdrže nadmetanje, koje mora biti zasnovano isključivo na tržišnim principima, a ne na bilo kakvom vidu protekcionizma ili kriminala – kaže Mićović.

Napominje da je i sam iznenađen novom korekcijom cena na pumpama, ističući da je prošle nedelje kod veletrgovaca došlo do skoka cena, što se odmah prelilo na maloprodaju.

Benzin od 95 oktana skuplji je za 1,2 do dva dinara po litru i toči se za 154,2 do 154,9 dinara po litru. Evrodizel, koji je, inače, među najskupljim u regionu, takođe je poskupeo za jedan do 1,5 dinara, pa se prodaje za 163,4 do 163,9 dinara. Skuplji je i tečni naftni gas, i do tri dinara, i sipa se za 78 dinara.

Upoređujući avgust ove s avgustom prošle godine, benzin je danas skuplji za 12,46 dinara, evrodizel za skoro 17, a tečni naftni gas za 4,12 dinara.

Istovremeno je cena barela nafte, s prošlogodišnjih 52,7 dolara, skočila na 72,8, koliko je koštao početkom ovog meseca, što je skok od čak 38 odsto. Međutim, trgovci prenebregavaju činjenicu da je pre godinu dana vrednost evra bila veća i da se barel plaćao po 119,9 dinara, a ove godine po 118 dinara. Lane je dolar bio 102,1, a ove godine 101,5 dinara, što znači da im je trebalo manje para da bi platili naftu ili derivate na berzama.

Sa sadašnjom cenom goriva država po svakoj litri benzina uzima 54 odsto, ili 83,24 dinara. Na litri dizela od 163,21 državi pripada 86,3 dinara, ili 52,9 odsto od cene, dok je to kod TNG čak 48,9 procenata.

U strukturi cena benzina naftnim kompanijama ostaje 70,95 dinara, od litre evrodizela 76,91, a TNG 39,6 dinara. Upoređujući cene kod nas i u regionu, benzin je u BiH jeftiniji za 21,9 dinara, evrodizel je u Makedoniji za 43,3 dinara jeftiniji nego kod nas, a plin je najjeftiniji u Bugarskoj i prodaje se po ceni nižoj od srpske za 17,66 dinara.

Situaciju dodatno mogu da iskomplikuju najave Međunarodne agencije za energetiku IEA, koja je juče upozorila da postoji mogućnost ponovne zabrinutosti na svetskom tržištu nafte zbog američkih sankcija Iranu.

U svom mesečnom izveštaju IEA je navela da je na tržištu nafte situacija za sada mirna, jer su cene u poslednjih nekoliko sedmica pale, budući da je manja zabrinutost za snabdevanje zato što su Rusija i nekoliko članica OPEK-a povećali proizvodnju.

Međutim, takva situacija možda neće dugo trajati, jer kada budu stupile na snagu naftne sankcije Iranu, zajedno s drugim problemima proizvodnje, moguće je da će biti problema na svetkom tržištu nafte, navodi se u izveštaju. SAD su od svih zemalja zatražile da uvoz iranske nafte u potpunosti prekinu do 4. novembra, kada sankcije stupaju na snagu.