pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.3704
USD 103.9522
CHF 104.5767
GBP 133.0902
CAD 78.1839
HRK 15.9308
BAM 60.5218
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
30.10.2018.RTS

Glavobolje zbog troškova obrade kredita, pred sudovima 7.000 tužbi

Glavobolje zbog troškova obrade kredita, pred sudovima 7.000 tužbiDa li banke smeju ili ne smeju da naplate troškove obrade kredita, to pitanje opet je pokrenula presuda Vrhovnog suda. U njoj se navodi da banke smeju da naplaćuju trošak obrade kredita, ali pre toga, moraju korisnika jasno i nedvosmisleno da upoznaju sa strukturom tih troškova.

Ako banka jasno navede da je prilikom obrade kredita potrošila 200 dinara na papir za štampu, 150 dinara za struju ili 200 dinara za toner štampača ona će te troškove moći i da naplati.

Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije kaže da je Vrhovni kasacioni sud pre nekoliko dana na svom sajtu objavio svoj pravni stav, gde je jasno i nedvosmisleno ukazao - da banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kreditnog zahteva i druge troškove koji su predviđeni ugovorom i da troškove mogu da naplaćuju proporcijonalnom iznosu pod uslovom da su ti troškovi jasno naznačeni u ugovoru i da je klijent upoznat.

Oni koji poznaju rad banaka, ali i probleme građana, kažu da ipak postoji zamena teze.

Dušan Uzelac iz Kamatice kaže da nikad nije ni bio problem u naplati obrade kredita, bio je samo način na koji je to naplaćivano.

"To paušalno da vam naplati dva posto od nečega je bio u stvari pogrešan pristup zato što prvo i osnovno na različite iznose su različite provizije kredita, to je ono što je bilo da kažem nepravedno u tom načinu komuniciranja", kaže Uzelac.

Zbog tih troškova trenutno se vodi oko 7.000 sporova protiv banaka.

"To je deo kreditnog zahteva, to je deo kreditnog uslova, to je deo ugovora koji građanin potpiše", kaže Dugalić.

Iz Kamatice podsećaju da troškovi ne treba da zavise od iznosa kredita, već od njegove vrste i namene.

"Ne možete očekivati da od nekog dobijete džabe i prosto građani znaju da postoji neki trošak. Svi koji su tužili banku, a zasnivaju tužbu na ovome da je bilo nejasno definisano u smislu troškova, mogu da imaju slučaj u rukama", kaže Ismail Musabegović iz Beogradske bankarske akademije.

Analitičari su saglasni da podizanje kredita mora da podrazumeva određene dodatne troškove, ali, napominju, treba razlikovati efektivnu od nominalne kamatne stope.

"Nominalna je nešto na šta ne treba odmah gledati, nego treba gledati efektivnu kamatnu stopu jer ona mora da sadrži sve te troškove. Na primer, ako je nominalna kamatna stopa pet, neće kredit biti pet procenata nego će biti šest jer je efektivna kamatna stopa šest procenata. Tada su zadržani svi troškovi koji moraju biti unapred prijavljeni", objasnio je Musabegović.

U Srbiji posluje 28 banaka, pa je savet građanima, da pre uzimanja kredita, razmotre ponude što više njih.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share