Izdvajamo - Srbija

Kamata za poreski dug 13 odsto godišnje

Rok za plaćanje poslednje rate ovogodišnjeg poreza na imovinu istekao je juče, saopštio je Sekretarijat za javne prihode Beograda.

Za neplaćanje ili neblagovremeno izmirivanje obaveze obračunava se kamata po stopi jednakoj referentnoj stopi NBS, uvećanoj 10 procentnih poena. Referentna kamatna stopa trenutno iznosi tri odsto. To znači da svako kašnjenje povlači i početak obračuna zatezne kamate od 13 odsto godišnje.

Kamata se obračunava od narednog dana od dana dospelosti obaveze za plaćanje pa do dana njenog izmirenja.

Obveznicima, koji izbegavaju da plate ovaj namet, propisana je novčana kazna u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza. Taj iznos ne može biti manji od 5.000 dinara.

Ako građani, ili firme, nisu podneli poresku prijavu, a imaju nekretninu, ili je u odnosu na prethodnu godinu došlo do uvećanja kvadrature, sleduje kazna od 5.000 do 15.000 dinara.

 Porez na imovinu plaća se u četiri rate. Prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta i četvrta do 15. novembra.

Švajcarski projekat „Reforma poreza na imovinu”, koji se nekoliko godina sprovodi u Srbiji, nedavno je uradio istraživanje među stanovništvom 44 lokalne samouprave o kvalitetu opštinskih usluga i mogućnosti učešća građana.

Istraživače je između ostalog zanimalo koliko su građani informisani o svojim pravima i obavezama kada je reč o porezu na imovinu.

Aleksander Grunauer, direktor ovog švajcarskog projekta, kaže da korisnici sa višim i visokim obrazovanjem češće u odnosu na opšti prosek navode da znaju kako mogu da dođu do informacija. Dok među korisnicima iz Pčinjskog okruga čak 61 odsto njih tvrdi da ne zna nijedan način putem kojeg se može informisati o pravima i obavezama u vezi sa porezom na imovinu.

– U Jablaničkom i Podunavskom okrugu više od polovine ispitanika navodi da ne zna kako se do ovih informacija može doći. Korisnici iz seoskih sredina češće navode da nisu informisani o pravima i obavezama u odnosu na one koji žive u gradovima – kaže Grunauer.

Ipak, većina ispitanika, čak 76 odsto, smatra da je plaćanje poreza na imovinu važno za razvoj opštine u kojoj živi.

– Ovakav stav naročito je prisutan među korisnicima sa višim i visokim obrazovanjem, korisnicima starosti od 66 i više godine i korisnicima iz centralne Srbije – objašnjava Grunauer.

Lokalne samouprave do kraja godine treba da usvoje odluke o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti na svojoj teritoriji za 2019. godinu. Kada to bude učinjeno znaće se osnovica za porez za imovinu, koji će građani plaćati sledeće godine.

Porez na imovinu je ujedno najizdašniji prihod opština i one iz godine u godinu pokušavaju da povećaju obuhvat naplate, pošto je većina iskoristila zakonsku mogućnost primene maksimalne poreske stope. I nekog velikog povećanja poreza ne bi trebalo da bude.

 Grunauer kaže da je porez na imovinu jedan od malobrojnih poreza koji u potpunosti ostaje lokalnoj samoupravi u kojoj je i naplaćen.

– Pomažemo im da prošire obuhvat naplate i u poresku evidenciju uvedu sve one nekretnine na koje se trenutno porez ne plaća. Trenutno u 44 opštine u Srbiji radi 325 popisivača, koji proveravaju li se stvarno stanje nekretnina na terenu slaže sa onim koje ljudi plaćaju u poreskoj prijavi – kaže Grunauer.

On navodi primer Sombora, koji je angažovao 17 popisivača i za 40 odsto uvećao prihod od poreza na imovinu u odnosu na prethodnu godinu. Dok je Apatin u odnosu na prethodnu godinu dobio 4.000 novih poreskih prijava.

Najveća šansa za naplatu je u velikim gradovima i predgrađima, kao i tamo gde je bila značajna nelegalna gradnja. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, nedavno je rekla da je od decembra 2015. do 2018. doneto oko 183.000 rešenja o ozakonjenju. To znači da vlasnici legalizovanih nekretnina automatski postaju i poreski obveznici.

Ipak, nemoguće je sto odsto nekretnina obuhvatiti porezom, jer negde nije jasno ko je vlasnik ili je kuća napuštena ili je vrednost isuviše mala.