Aktuelno - Srbija

Do kraja godine rast BDP-a 4,4 odsto

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali prisustvovao je danas u Palati Srbija prezentaciji strateškog dokumenta "Program ekonomskih reformi i predstavljanje preliminarne liste strukturnih reformi 2019–2021".

Mali je tom prilikom zatražio podršku privrednika za  sprovođenje ovog dokumenta, istakavši da Vlada Srbije namerava da u naredne tri godine nastavi politiku podsticaja rasta BDP-a, koji će, kako se očekuje, do kraja ove godine biti 4,4 odsto.

Prema njegovim rečima, za narednu godinu je planiran rast od 3,5 odsto BDP-a, a ovu godinu će, treći put zaredom, budžet biti u suficitu, i to 0,6 odsto BDP-a.

On je ukazao na to da su među ciljevima i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-a, koje danas iznosi 54,1 odsto, kao i nastavak rasta stranih direktnih investicija, koje su ove godine dostigle 2,6 milijardi evra.

Ministar je najavio i da će se nastaviti sa otvaranjem novih fabrika i zapošljavanje mladih, dodajući da su jasna pozitivna kretanja na tržištu rada.

Mali je napomenuo da je, prema poslednjim statističkim podacima, nezaposlenost smanjena na 11,3 odsto, i da nikada nije bila niža.

Nismo zadovoljni, treba da idemo na još veće smanjenje nezaposlenosti, ali trend je dobar, naglasio je on i dodao da će u sprovođenju najvažnijeg dokumenta u naredne tri godine Vlada uvažiti mišljenje privrede, kao što se zajednički radilo i na setu zakona koji je usvojen prošle nedelje.

Pored mera koje će pospešiti rast BDP-a, planirani su i čvrst kurs i stabilna inflacija, dodao je Mali i naglasio da je budžet za 2019. godinu koncipiran tako da podstiče rast potrošnje kroz povećanje plata i penzija, kao i povećanje minimalne cene rada od januara.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naveo je da će i ubuduće biti dosta posla kada je reč o strukturnim reformama.

On je naglasio da su domaći i strani investitori sada izjednačeni, a posebno je izrazio zahvalnost Ministarstvu finansija, koje, kako je rekao, uvažava glas privrede.

Domaći investitori sada su oslobođeni carina prilikom uvoza mašina, donete su značajne izmene zakona koje olakšavaju poslovanje, a sve to doprinosi lakšem, boljem, transparentnijem radu, uz manje troškove i konkurentnije poslovanje kompanija u Srbiji, zaključio je Čadež.

Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme – ERP) predstavlja najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije.

U cilju pripreme Srbije, kao države kandidata za članstvo, za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, Vlada Srbije početkom svake godine usvaja Program ekonomskih reformi za naredni trogodišnji period.

Kako bi se obezbedio održiv ekonomski rast, ovaj dokument se izrađuje na godišnjem nivou, i sadrži izabrane strukturne reforme koje treba da doprinesu unapređenju konkurentnosti, zapošljavanja i privrednog rasta, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.