Poslovne vesti - Srbija

Državni udeo u Jubmes banci vredi 7,3 miliona evra

Kao što je ranije i najavljeno, Ministarstvo finansija je objavilo poziv za dostavljanje pisma o zainteresovanosti sa obavezujućom ponudom za državni udeo od 28,51 odsto u Jubmes banci.

Potencijalni kupci nekadašnje Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju imaju rok do 9. aprila da podnesu ponudu za paket akcija koji čini 20,2 odsto deonica u vlasništvu Srbije i ostatak koji pripada državnim bankama u stečaju.

U svakom slučaju ko god da kupi ovaj paket akcija neće imati većinsko vlasništvo u banci s obzirom da su akcionari banke veliki broj fizičkih i pravnih lica sa relativno malim brojem akcija.

Osim države među većim akcionarima sa 5,3 odsto je SFRJ, s obzirom da još nije završna podela imovine između bivših jugoslovenskih republika. S nešto ispod pet odsto akcija, što je granica iznad koje je potrebna dozvola NBS za vlasništvo u bankama, nalaze se američka firma Tinoleks, telekomunikaciona kompanija Telegrup i Alfaplam iz Vranja u vlasništvu biznismena Miroljuba Aleksića.

On se u javnosti pominje već mesecima, ako ne i godinama kao interesent za Jubmes banku. Dosta akcija Jubmesa nalazi na takozvanim kastodi računima kod banaka čiji su vlasnici sakriveni za javnost, tako da je moguće da neki od poznatih akcionara banke preko ovih računa drže i veće udele.

Inače, Aleksić čija Alko grupa u sastavu ima petnaestak preduzeća, među kojima i Pionir iz Subotice, Alfaplam iz Vranja ili nekoliko hotela, ima već iskustvo u bankarstvu s obzirom da je svojevremeno osnovao A banku koju je 2007. godine prodao belgijskoj KBC banci za skoro 100 miliona evra. Nakon toga njegovo ime se pominjalo i u vlasništvu propalih banaka Univerzal i Privredne banke Beograd.

U Univerzal banci je imao oko tri odsto vlasništva, a u Privrednoj banci Beograd je čak bio i kažnjen od strane Narodne banke Srbije što je preko svojih povezanih firmi bez dozvole preskočio granicu od pet odsto vlasništva i dobio je nalog da proda višak akcija.

Jubmes je mala banka koja zauzima svega 0,3 odsto tržišta po veličini aktive, ima svega dve filijale i uglavnom je oslonjena na rad sa privredom. Zanimljivo je da je predsednik Upravnog odbora ove banke Zoran Lilić nekadašnji predsednik SRJ od 1993. do 1997. godine.

Poslednjih nekoliko godina nisu bile baš dobre za ovu banku s obzirom da je u 2017. i 2016. godini zabeležila dobit od po šezdesetak miliona dinara, a u 2014. i 2015. godini gubitak od ukupno 2,4 milijarde dinara.

Ova godina je po svemu sudeći nešto bolja jer je za prvih šest meseci prikazana dobit od 370 miliona dinara, što je šest puta više nego u istom periodu prethodne godine.

U iščekivanju privatizacije cena akcija ove banke na berzi je u poslednjih mesec dana skočila za 30 odsto, sa 8.000 na 10.500 dinara što je najviša cena u poslednje tri godine. Ukoliko bi država prodavala po ovoj ceni svoje akcije za njih bi dobila 7,27 miliona evra.

Aktiva banke na kraju juna ove godine je iznosila 126,3 miliona evra, a kapital banke je 32,5 miliona evra.

Inače banka u velikoj meri zavisi od države, odnosno javnog sektora i javnih preduzeća. Od 4,8 miliona dinara ukupnih dinarskih depozita prema polugodišnjim bilansima 2,2 miliona su od javnih preduzeća i javnog sektora. S druge strane imaju 335 miliona dinara obezvređenih kredita.