pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 118.3975
USD 103.7573
CHF 104.9809
GBP 133.4808
CAD 78.3052
HRK 15.9366
BAM 60.5357
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
03.01.2019.Blic

Da li smo na pragu nove recesije: "Oni koji rentiraju zarađuju duplo brže od onih koji koji rade i to ne može dugo da traje"

Da li smo na pragu nove recesije: "Oni koji rentiraju zarađuju duplo brže od onih koji koji rade i to ne može dugo da traje"Nakon nešto više od deset godina od velike ekonomske krize koja je zahvatila celi svet, u ekonomskim krugovima spekuliše se da će u narednom periodu doći do nove, samo je pitanje kada. Šta nas očekuje i šta bi bili razlozi nove recesije, pitali smo domaće ekonomiste.

Još početkom ove godine američki gigant "Džej-Pi Morgan Čejs" predviđao je verovatnoću od 72 odsto da će se u naredne tri godine desiti nova velika recesija. Razlog tome je bio krah njujorške berze koji je zabrinuo mnoge.

Deset meseci kasnije berza u SAD-u dočekala je božićno veče u dosada nezapamćenom padu u poslednjih deset godina. Deo američke federalne vlade bio je zatvoren, jer Kongres i predsednik Donald Tramp nisu mogli da se dogovore o budžetu za izgradnju zida na granici sa Meksikom.

Sve manji broj ljudi kontroliše većinu

- Jedan značajan broj stučnjaka smatra da će uskoro doći do recesije. Za stvaranje takvog mišljenja ključno je nekoliko faktora, a na prvom mestu to što je sistem došao do toga da manji broj ljudi kontroliše većinu. Razlika u odnosu na dosadašnji poredak je što se radnici ne mire sa tim, pa dolazi do protesta - objašnjava profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić koji ističe da je "pokret žutih prsluka" u Francuskoj dokaz za to da se stvara novi neoliberalizam u kojem radnik nije spreman da se miri.

Prethodna svetska ekonomska kriza 2008. bila je velika, ali je dirala samo pojedine segmente kapitalističkog društva i ticala se krize hipotekarnih kredita. Sledeća bi mogla da uzdrma, prema mišljenju Savića, kapitalizam kao strukturu.

Oni koji imaju šta da rentiraju zarađuju duplo brže nego oni koji rade

Ono što je drugi potencijalni problem jesu prihodi od renti i dividenti.

- Primetno je i postoje podaci da prihodi od dividendi i akcija rastu dva puta brže od prihoda koji nastaju radom. To ne može opstati na duge staze - navodi Savić i dodaje da su se takve situacije u prošlosti rešavale revolucijama.

Kada pričamo o konkretnim odnosima država, krizu dodatno podgreva odnos SAD i Kine.

- Tramp ne prihvata da je neka država ispred njega. SAD su godinama ispred svih. Dolar je bio toliko jak, SAD su trošile federalne rezerve da nije bilo potrebe da ga brani. To su radile druge zemlje: Nemci i Japanci su branili dolar - kaže Savić koji ističe da se onda sa druge strane pojavila druga sila, čija ekonomija progresivno raste iz dana u dan.

U pitanju je Kina, čija je stopa rasta gotovo nedostižna u poslednjih nekoliko godina.

- Kina je počela da trguje sa drugim zemljama u evro valuti, time se jasno potkopava dolar - kaže Savić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić ističe da ovi trgovinski sukobi mogu predstavljati i uvod u opšti rast protekcionizma u svetu sa sasvim izvesnim negativnim posledicama na budući privredni rast.

- Istovremeno, trgovinski rat SAD sa drugim zemljama potkopava temelje Svetske trgovinske organizacije ali i šalje jednu jasnu poruku da vodeće zemlje u svetu ne poštuju međunarodne mulitlateralne institucije i sporazume, što nije dobro. To, nažalost, smanjuje kapacitet ukupnog multilateralnog odlučivanja u svetu i to u vreme kada su problemi i izazovi sa kojima se suočavamo sve više i skoro uvek regionalni i globalni. Dolazi i do postepenog usporavanja i promene strukture privrednog rasta u Kini, pa i u Indiji, koje su godinama unazad motori privrednog razvoja u svetu - navodi Šoškić.

Kako dodaje, sankcije zapadnih zemalja uvedene Rusiji, ne pokazuju naznake smanjivanja ili ukidanja iako imaju jasne negativne efekte na privredni razvoj kako u evropskim zemljama, tako i u Rusiji.

- Svedoci smo da iz različitih razloga dolazi do usporavanje rasta i u drugim manjim ali regionalno značajnim privredama sveta kao što su Argentina, Brazil, Iran, Turska. I neki čisto ekonomski uticaji najavljuju usporavanje privrednog rasta. Rast cena nafte je svakako jedan od njih, jer viša cena nafte može direktno podizati cene ogromnog broja roba i usluga uz posledični pad tražnje za njima - ističe Šoškić i dodaje da uz to, godine ekspanzivne monetarne politike polako ostaju za nama, što znači da će se vodeće ekonomije sveta postepeno vraćati u normalne monetarne tokove, a ta "normalizacija monetarne politike" dovodi do poskupljenja novca, tj. rasta kamatnih stopa uz pritisak u pravcu smanjivanja stopa privrednog rasta.

Do krize uvek dolazi kad ljudi uzimaju iznad svojih mogućnosti

Savić ističe da se kapitalizam u svojoj suštini zasniva na poverenju, da čovek uzima za sebe "onoliko koliko je dugačak". Međutim, do krize dolazi kada ljudi uzimaju iznad svojih mogućnosti: kupuju stanove, dižu kredite i tada nastaje kriza u jednom domaćinstvu, jer su izdaci u suprotnosti sa realnim izvorima prihoda.

- Zapad nema novac, već akcije, biznise, jer imaju poverenje u državu. Ako taj sistem propadne to se dalje para kao čarapa, padaju cene akcija, one žele da ih rasprodaju, velika je ponuda, a velika tražnja - kaže Savić i dodaje da će veliki problem nastati kada ključni igrači izgube poverenje u kapitalizam.

Ljubodrag Savić zaključuje da su prethodni protesti značajno uzdrmali kapitalističku scenu te da "ništa više nije isto posle žutih prsluka".

Šta Srbija može da očekuje?

Šoškić ističe da se Srbija, u kontekstu globalnih izazova za privredni rast, nalazi u mnogo jednostavnijem položaju. Lekovi za probleme niskog privrednog razvoja srpske privrede odavno su pronađeni. Istorija jasno pokazuje da zemlje u kojima nema dovoljno investicija, ne mogu imati ubrzani privredni rast.

- Kratkoročno posmatrano, privredni razvoj u Srbiji narednih godina, po svoj prilici, ne može značajnije porasti. Ključni razlog leži u činjenici da su investicije u Srbiji već godinama unazad sasvim nedovoljne (uglavnom oko 18 odsto BDPa) i da znatno zaostaju od regionalnog proseka (oko 23 odsto BDPa). Podsetimo se, opšte je poznato da je za značajnije ubzanje privrednog rasta potrebno da investicije iznose više od 25 odsto BDPa - objašnjava Šoškić.

On dodaje da bi stoga, trebalo bi svima da nam bude sasvim jasno da, više i održive stope privrednog rasta Srbije u narednim godinama i decenijama zavise pre svega od naše sposobnosti da uspostavimo efikasan pravni sistem, da izgradimo kompetentne, nepristrasne i efikasne institucije, da investiramo mnogo više, reformišemo i podignemo opšti nivo obrazovanja, naučnog rada (istraživanja i razvoja) i zdravstvene zaštite naših građana.

Na ove okolnosti nema potrebe da nas opominju međunarodne i institucije koje analiziraju našu zemlju, njih bi trebalo da vidimo i sami. To su temelji iz kojih je moguće da rastu investicije, privredni razvoj i životni standard.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share