Tema - Srbija

Od ideje do firme uz podršku države

Mirko Š. iz Grocke, apsolvent sa Fakulteta organizacionih nauka, ne mora da brine da li će zakasniti koji minut na posao, jer nema šefa koji će mu „sedeti za vratom”. Sa 27 godina postao je vlasnik firme koja se bavi kreiranjem knjigovodstvenih programa.

Uložio je malo – laptop i priključak za internet. Radi u svojoj kući, a san da postane mladi gazda omogućila mu je – država. Pre godinu i po konkurisao je za program samozapošljavanja pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), prošao kroz obuke, nadležnima predočio biznis plan svog preduzeća...

Posle nekoliko meseci do njega je stigla dobra vest – stekao je pravo da registruje firmu, a država mu je zauzvrat poklonila 200.000 dinara za pokretanje biznisa.

– Iznos nije prevelik, ali da te pomoći nije bilo verovatno bi mi trebalo još koju godinu da sastavim kraj s krajem. U poslu napredujem polagano, nisam u minusu, ali mesečno moram da obezbedim desetak hiljada dinara za poreze i doprinose za penziono i socijalno osiguranje – priča Mirko Š., jedan od oko 4.750 nezaposlenih građana Srbije koji su minule godine ostvarili pravo na subvenciju za samozapošljavanje.

U 2018. broj onih koji su konkurisali za bespovratnu pomoć popeo se na 8.635, od kojih je 850 zahteva podneto na teritoriji Beograda. Obuku „Put do uspešnog preduzetnika” u organizaciji i izvođenju NSZ-a prošlo je oko 11.800 ljudi.

Ove godine, shodno Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja, programom samozapošljavanja biće obuhvaćeno ukupno 3.430 građana, od kojih je 130 osoba sa invaliditetom, najavljuju u NSZ-u.

Najčešće registrovana delatnost i dalje je pružanje usluga, dok je gotovo polovina odobrenih subvencija iz oblasti proizvodnje, i to najviše iz oblasti građevinarstva, nameštaja, tekstila, kao i proizvodnje hleba i peciva.

– Od neproizvodnih delatnosti dominiraju frizersko-kozmetičarske usluge, računovodstvene, konsultantske, kao i ugostiteljske usluge, ali i stomatološka i pravna delatnost – nabrajaju u NSZ-u.

Sredstva za samozapošljavanje odobravaju se nezaposlenom u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od po 200.000 dinara, odnosno 220.000 dinara u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih ili 240.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, i to zbog osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Pomoć je samo uslovno bespovratna, jer su kandidati u obavezi da poštuju ugovor. Onaj ko registruje delatnost mora najmanje godinu dana da radi i uplaćuje doprinose. Ukoliko ne ispuni obaveze iz ugovora sa NSZ-om, državi mora da vrati ceo ili srazmeran iznos isplaćenih sredstava uvećan za zakonsku zateznu kamatu.

Prve tri godine najteže u poslovanju

Istraživanje Centra za visoke ekonomske studije „Preduzetništvo u Srbiji – nužda ili prilika” svojevremeno je pokazalo da bi tek trećina građana pokrenula sopstveni posao, i to uglavnom iz nužde ili stvaralačkih pobuda. Smetnju im predstavljaju i brojne prepreke: preterano administriranje, visoko poresko opterećenje, nefleksibilnost i nepredvidivost propisa…

Ipak, u Privrednoj komori Srbije podsećaju da su mladi danas više okrenuti preduzetništvu, da žele da započnu sopstveni posao, kao i da je država usvojila brojne izmene i dopune zakonskih rešenja čiji je cilj stvaranja povoljnijeg poslovnog ambijenta za njihov rad.

– Prve tri godine su najteže u poslovanju, ali PKS podržava ovaj sektor. Formiran je Savet za omladinsko preduzetništvo, pokrenuta i kampanja „Srbija – zemlja uspešnih priča” kojom se promovišu primeri dobre prakse i uspešne priče naših preduzetnika – objasnili su nedavno u PKS.