Tema - Bosna i Hercegovina

BiH za EU kasni 60 godina

Ako bi domaća ekonomija nastavila da raste po stopi od tri odsto, građanima BiH bi trebalo više od 60 godina da dostignu nivo dohotka koji je sada u Evropskoj uniji.

Upozorava na ovo šef Kancelarije Svjetske banke za BiH Emanuel Salinas, navodeći da iako BiH posljednjih nekoliko godina održava stabilnu godišnju stopu rasta od tri odsto i često se može čuti kako ona izgleda relativno visoko u poređenju sa drugim zemljama u okruženju, budućnost BiH nije nimalo svijetla.

Kako je pojasnio, ovaj rast je zabrinjavajući jer je zasnovan na potrošnji i građevinarstvu, izvorima rasta koji nisu održivi u dugoročnom periodu.

- Ovo neće otvoriti više radnih mjesta, a ni boljih, koja su stanovništvu BiH, a naročito mladima, potrebna - smatra Salinas.

Dodaje da je od velike važnosti da vlasti u BiH omoguće otvaranje boljih radnih mjesta u privatnom sektoru, a što podrazumijeva dodatno unapređivanje poslovnog okruženja, smanjivanje prepreka za poslovanje i nepotrebnih administrativnih barijera za preduzetnike i preduzeća.

- Obrazovanje bi, takođe, trebalo da visoko kotira u agendi novih izvršnih vlasti u BiH - poručio je Salinas.

S njim se slažu i sagovornici “Glasa Srpske”. Prema riječima ekonomskog analitičara Faruka Hadžića, trenutni ekonomski rast u BiH je kontradiktoran i on, u stvari, ne predstavlja rast, već stagnaciju.

- Treba znati da imamo jako nisku osnovu za obračun BDP-a. I to naši političari zloupotrebljavaju, pokušavajući da prikažu kako se u BiH dešavaju pozitivna ekonomska kretanja. Ali, ako je osnovica obračuna niska, onda je i ekonomski rast od tri odsto smiješan. To nije dovoljno. Morali bismo imati stope od pet ili šest odsto godišnje da bismo se krenuli približavati EU - kaže Hadžić.

Kada su u pitanju rješenja za ovu situaciju, on navodi kako bi trebalo da budu smanjene stope doprinosa, povećan iznos minimalne plate, ali i ukinut veliki broj parafiskalnih nameta.

Sličan stav ima i profesor sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Goran Radivojac, naglašavajući da su ovi podaci rezultat neodgovarajuće privredne strukture koja, dugoročno gledano, nije održiva.

- Trebalo bi nešto promijeniti i dalji ekonomski rast bazirati na održivim i perspektivnim privrednim aktivnostima, koje bi mogle “povući” i druge sektore, a i zadržati odlazak radno sposobnog stanovništva - objasnio je Radivojac.

Elektroenergetski sektor, u koji se godinama nije ništa ulagalo, kaže, sigurno je jedna od najperspektivnijih privrednih grana. Pored njega, dalji ekonomski rast trebalo bi bazirati i na poljoprivredi, ali i drvoprerađivačkom sektoru.

- Naravno, sve ovo neće imati smisla ukoliko sve ne bude pratilo rasterećenje privrede i odgovarajuća zakonska rješenja koja će olakšati osnivanje novih preduzeća - zaključio je Radivojac, dodajući da će BiH i u narednom periodu bilježiti ekonomski rast, ali da će on, ukoliko se nešto ne promijeni, i dalje biti povezan sa odlaskom ljudi i slanjem novčanih doznaka iz inostranstva.

Poređenje sa Hrvatskom

Ukoliko bi Hrvatska u narednom periodu prestala da bilježi ekonomski rast, a BiH bi u isto vrijeme imala godišnji rast od četiri odsto, BiH bi trebalo čak 24 godine da stigne Hrvatsku.

- Ovo na najbolji način pokazuje koliko zaostajemo za ostalim zemljama - kaže Hadžić.