Srpski proizvođači i uvoznici do 23. maja 2010. godine moraće da angažuju operatere za sakupljanje ambalažnog otpada ili će u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu plaćati kazne i do milion dinara!

Kako je rekla generalni sekretar Sekopaka, organizacije za upravljanje ambalažnim otpadom Rebeka Božović, proizvođači i uvoznici imaju obavezu da do kraja godine organizuju prikupljanje i recikliranje do pet odsto svoje ambalaže.

- Domaća industrija tako se priprema za primenu principa "produžene odgovornosti proizvođača". To znači da proizvođač, paker ili punilac ambalaže koji plasira svoju robu na tržište nije više samo u obavezi da njegov proizvod bude bezbedan, već i da doprinese da se iskorišćena ambalaža, u određenom procentu, ponovo upotrebi i reciklira - objasnila je Božović.

Srbija se opredelila za model prikupljanja i recikliranja ambalažnog otpada koji postoji u zemljama Evropske unije, a tu problematiku regulisao je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u Srbiji stupio na snagu u maju 2009. godine.
Kako bi čitav sistem funkcionisao i privatni sakupljači, operateri, komunalna preduzeća i reciklažna industrija treba da do 23. maja dobiju nove dozvole za rad od države.

Industrija će za svoje potrebe angažovati operatere, poput Sekopaka, da za njih sakupljaju ambalažni otpad i da upravljaju njime.

- Sekopak se, pak, u tom procesu opredelio da prikupljanje, razvrstavanje, baliranje, transport i reciklažu poveri lokalnim samoupravama, odnosno javnim komunalnim preduzećima u pojedinim opštinama u Srbiji - kazala je Božović.

Ideja je da se primeni sistem upravljanja ambalažnim otpadom u saradnji sa komunalnim preduzećima, što znači da će proizvođači subvencionisati komunalna preduzeća, jer je proces sakupljanja ambalažnog otpada skuplji od vrednosti sekundarne sirovine koja se dobija kroz prikupljanje i reciklažu.

Kako je Božović istakla, velika preduzeća godišnje će za troškove reciklaže tih pet odsto ambalaže izdvajati od 50.000 do 80.000 evra, a mala preduzeća od 2.000 do 15.000 evra.

Novac koji od industrije stigne u Sekopak, kao neprofitnu organizaciju, prosleđivaće se komunalnim preduzećima.

Sekopak već ima ugovore sa pet opština u Srbiji o saradnji, i to sa Čačakom, Nišem, Suboticom, Somborom i Leskovcem, a planirano je da u sistem uđe još desetak opština. Tim opštinama Sekopak nudi edukaciju o tome šta će se sakupljati, kao i savete kako da sistem prikupljanja ambalažnog otpada funkcioniše.

- U Srbiji treba još osmisliti kako da se uz što manje troškova prikupi što više otpada. Potrebno je takođe osnažiti komunalna preduzeća da se bave tim poslom, jer ceo sistem treba pripremiti i osmisliti tako da do 2014. godine bude moguće prikupljanje i reciklaža ambalažnog otpada od čak 30 odsto - kazala je ona.

Inače, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu reguliše upravljanje otpadom od njegovog nastanka do sakupljanja, transporta, skladištenja i konačnog odlaganja. Cilj je da se primene savremeni principi sortiranja otpada, organizuje upravljanje otpadom i izdaju dozvole za njegovo upravljanje.

- Ipak, da bi sistem zaživeo potrebno je strpljenje. Oko dve godine potrebno je da se svi uključe u sistem upravljanja ambalažnim otpadom, a oko pet godina da čitav sistem pokaže svoje pune efekte - kazala je Božović.