Tema - Srbija

Do 2020. godine 700 megavata iz obnovljivih izvora energije

Srbija će do kraja 2020. godine imati 700 megavata struje na mreži iz obnovljivih izvora energije, a naročito je važno da u narednom periodu radi na iskorišćavanju velikog potencijala biomase, rečeno je danas na otvaranju dvodnevne konferencije UNDP-a u Privrednoj komori Srbije.

Reč je o konferenciji "Otvoreni razgovori: nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji - Završna konferencija projekta UNDP/GEF Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji".

V.d. stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji Steliana Nedera je poručila da će UNDP nastaviti da pomaže Srbiji da koristi i druge obnovljive izvore energije, poput solarnih, geoteramalnih, hidro i drugih, kao i da će podržavati te vrste investicija.

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac je najavio da će Srbija do kraja 2020. imati 700 megavata struje iz obnovljivih izvora energije.

Rekao je da se očekuje ove godine još novih 200 megavata struje iz obnovljivih izvora energije.

"Do kraja 2020. imaćemo ukupno 500 megavata iz energije vetra i još 150 iz ostalih obnovljivih izvora energije, a ako tome dodamo još vetropark u Kostolcu za koji očekujemo da će biti bar delimično izgrađen, imaćemo dakle nekih 700 novih megavata na mreži. To znači da smo povećali energetski proizvodni potencijal za oko 10 odsto.

Banjac je naglasio da je vrlo uspešno završen projekat u saradnji sa UNDP-om za razvoj tržišta biomase.

"Glavni rezultati tog projekta su da je subvencionisana izgradnja šest biogasnih postrojenja u Srbiji (sa 1,6 miliona dolara). Kada je počeo projekat 2014. godine bilo je svega pet megavata iz biogasnih postrojenja. A sada se projekat završava sa novih šest ukupne instalisane snage 6,3 megavata", naveo je Banjac i dodao da je za 130 odsto povećan potencijal u tom delu.

Kako je rekao, pored toga, razvijena je elektronska baza, tzv. berza u saradnji sa PKS i organizovani su brojni informativni skupovi, gde su investitori dobili informacije kako da apliciraju za sredstva i razvijaju svoje projekte.

Naglasio je istakla da tržište biomase tek treba da zaživi u Srbiji, kao i da je naša država usvojila neophodnu zakonsku regulativu za razvoj obnovljivih izvora energije u skladu sa evropskim zakonodavstvom.

Banjac je kazao da su uključeni i studenti i profesori tehničkih fakulteta iz Beograda i Novog Sada.

"I dalje je biomasa najveći potencijal za obnovljive izvore energije, mi u Srbiji odsta koristimo biomasu, ali ne na energetski efikasan način", napomenuo je on.

Banjac je rekao da će država pokušati da bar 10 gradskih toplana transformiše i da počnu da koriste biomasu umesto mazuta u uglja, kao i da je cilj da ove godine bar dve počnu da koriste biomasu.

Konferenciju organizuje Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu - UNECE, Programom Ujedinjenih nacija za razvoj - UNDP, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kopna i mora Italije i uz podršku PKS.

Nedera je istakla da je uspešno završen petogodišnji projekat i da su postignuti svi planirani rezultati sa ciljem da se dugoročno smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Kaže da je UNDP radio na razvijanju mehanizama koje Ministarstvo energetike može da primeni da identifikuje projekte i u drugim oblastima obnovljivih izvora energije.

Kroz projekat je napravljen alat za PKS koja može da koordinira tržište bioase, da su kreirani trening modeli za saradnju sa univerzitetima, kao i da je pružena pomoć Ministarstvu za unapređenje legislativnog okvira u toj oblasti, dodala je ona.

Nedera je ukazala da postoji veliki potencijal u Srbiji kada je reč o obnovljivim izvorima energije i da su kroz projekat uspeli da povećaju udeo obnovljivih izvora u korišćenju energije u Srbiji.

Poručila je da će UNDP nastaviti da pomaže nacionalne prioritete i da dostigne ciljeve održivog razvoja.

Obnovljivi izvori energije su veoma važna tema za UNDP globalno, rekla je ona i dodala da će ove godine klimatske promene biti prirotetna tema i kako mogu da se ubrzaju aktivnosti za njihovo smanjivanje.

"Ministarstvo energetike sarađuje sa nama kao lider u naporima koje podržavamo u Srbiji. Druga važna poruka je zajednički rad UNDP i UNECE na programu za dostizanje ciljeva održivog razvoja".

Kako je rekla, UNDP ima veliki program u Srbiji kada je reč o klimatskim promenama, energetskoj efikasnosti i korišćenja biomase i drugih obnovljivih izvora energija.

"Ponosni smo što smo mogli da naše znanje ugradimo u regionalne i globalne mreže. UNDP je definisao tri ključna prioriteta za ovu godinu: klima promene, migracije i rešavanje nejednakosti".

Portfolio menadžer za energetiku u programu UNDP Maja Matejić je rekla da je petogodišnji projekat imao dve komponente.

"Jedna se odnosila na podršku investicijama kroz direktni grant investitorima u iznosu od 1,6 miliona dolara, a druga je bila tehnička pomoć u lancu korišćenja biomase za proizvodnju energije. Imali smo značajne rezultate - izgrađeno je šest postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije iz biogasa ukupne snage 6,32 megavata u odnosu na 2014. godinu uvećali instalisani kapacitet za 130 odsto".

Matejić je rekla da je svih šest projekata imalo dobre socijalne rezultate pošto su stvorili novih 100 radnih mesta.

"Biogasna postrojenja su veoma važna jer koriste otpad iz poljoprivredne proizvodenje, koji bi da se tako ne koristi odlagao na nepropisan način i zagađivao bi okolinu. To je velika razvojno šansa za nas. Imamo malo takvih postrojenja i treba dalje da radimo na tome", poručila je Matejić.

Salvatore D'Anđelo iz Ministarstva za životnu sredinu, kopno i more Italije je naglasio da je najvažnije da se ima holistički pristup kada je reč o obnovljivim izvorima energije i da se zato u toj zemlji primenjuje "Neksus" pristup.

"Postoji međusobna povezanost, ponekad je proizvodnja energije neodrživa i to je opasno za životnu sredinu. Da bi se poboljšao pristup savremene energetike, važno je ojačati obnovljive izvore energije. Energetska tranzicija je potrebna na nacionalnom i međunarodnom nivou", poručio je on.

Naveo je da u Italiji 39 odsto energije iz obnovljivih izvora učestvuje u ukupnoj potrošnji, a 33 odsto kada je reč o ukupnoj potrošnji struje.

Italija podržava razvoja obnovljivih izvora energije širom sveta, kao i u Srbiji, naglasio je D'Anđelo i dodao da se trenutno bave projektom slivom reke Drine, koja teče na teritoriji Srbije, BiH i Crne Gore.

Sekretar Ekspertske grupe za obnovljivu energiju, Odsek za održivu energiju, UNECE Đanluka Sambucini je rekao da treba posebnu pažnju posvetiti odnosu vodoprivrede, šumarstva, poljoprivrede i zemlje.

Kaže da u Srbiji treba utvrditi dodatne ciljeve za dalji razvoj tog sektora, ali i da je nedostatak investicija najveća prepreka za veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

"Želimo da pomognemo Srbiji da uspostavi održiv energetski sistem", poručio je on.

Tehnički iskoristiv potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji iznosi 5,65 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, pri čemu najveći udeo od oko 61 odsto čini biomasa. Od toga približno isti procenat čini poljoprivredna, a ostalo šumska, biomasa.

U Srbiji se i pored velikog potencijala biomase ona koristi na neefikasan način, to jest u formi ogoljenog drveta.

Konferencija je posvećena diskusiji u formi „otvorenog razgovora" zainteresovanih strana („hard talk") sa temama: „Otvoreni razgovori: Nove mogućnosti održivog razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji" i „Završna konferencija projekta UNDP/GEF (Globalni fond za životnu sredinu): Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji".

Cilj skupa je da se u okviru razmene mišljenja, putem konstruktivnog dijaloga svih zainteresovanih strana pronađu optimalna rešenja za poboljšanje investicione klime za razvoj održivih projekata u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji, ne ograničavajući se samo na projekte u oblasti korišćenja vode.

Konferenciji prisustvuju zainteresovane strane, uključujući relevantna ministarstva i javne ustanove, finansijske institucije, privatni sektor, organizacije civilnog društva i akademsku zajednicu, kao i međunarodne organizacije, donatore i stručnjake.

Inicijalni dokument o diskusiji biće dostavljen učesnicima pre skupa u obliku „problem/rešenje".