Zanimljivosti - Srbija

Predsednik Sejšela održao govor pod vodom

Tokom posete naučnoj ekspediciji koju predvodi Velika Britanija i koja se bavi istraživanjem Indijskog okeana, predsednik Sejšela Deni For, uputio je apel za jaču zaštitu okeana. For je poziv uputio iz plovila ispod vode. Smatra se da je reč o prvom govoru takve vrste – uživo.

Okeani inače pokrivaju dve trećine svetske površine ali su do sada nedovoljno istraženi.

„Imamo bolje mape Marsa nego dna okeana. Ovaj problem je veći od svih nas i ne možemo da čekamo narednu generaciju da ga reši, nemamo izgovore za to što ništa ne preduzimamo, a ponestaje nam i vremena“, rekao je For u plovilu, na dubini od 120 metara ispod vode, obučen u majcu i šorts.

„Uloga okeana u regulisanju klime i pretnji s kojima se suočavaju mnogi, su potcenjeni. Oni stvaraju polovinu kiseonika koji udišemo. Naučne misije su ključne u proučavanju zdravlja podvodnih ekosistema“ izjavio je For.

„Na ovoj dubini vidim neverovatni svet kome je potrebna naša zaštita, i posledice nanošenja štete ovom ogromnom ekosistemu koji je postojao milenijumima. Godinama smo pravili ove probleme. Možemo da ih rešimo“, bio je izričit predsednik Sejšela.

Pod režimom zaštite je svega pet odsto svetskih okeana

Tokom ekspedicije, naučnici sa Univerziteta Oksford, pratili su podvodni život, skicirali mape velikog dela morskog dna i išli duboko sa podmornicama sa posadom i podvodnim dronovima.

O životu u moru, na dubinama većim od 30 metara, malo se zna, a naučnici koji rade na dubini do 500 metara prvi su ispitivali oblasti sa velikim diverzitetom gde sunčeva svetlost slabi i gde počinje „duboki okean“.

Do kraja misije naučnici očekuju da će sprovesti više od 300 obilazaka, sakupiti oko 1.400 uzoraka, 16 terabita podataka i pregledati oko 25.000 kvadratnih metara morskog dna, koristeći sonarnu opremu visoke rezolucije.

Prikupljeni podaci koristiće se kako bi se Sejšelima pomoglo da prošire svoju politiku zaštite gotovo trećine svoje nacionalne vode do 2020. godine.

Trenutno, zaštićeno je oko pet odsto svetskih okeana, a brojne države su se složile da do 2020. godine, ta oblast zaštite bude povećana na 10 odsto.

Ako treba – komuniciraju i rukama u ronilačkom odelu

Male ostrvske države su najosetljivije na podizanje nivoa mora izazvanog klimatskim promenama, a erozija tla, umirući koralni grebeni i povećana učestalost događaja sa ekstremnim vremenskim prilikama, prete da ugroze njihovu egzistenciju.

Zbog toga, njihovi predstavnici traže zanimljive načine kako bi skrenuli pažnju na probleme, a pored Fora, to je pre desetak godina uradio i jedan predstavnik vlade Maldiva, kada se na jednom svetskom skupu pojavio u ronilačkom odelu, komunicirajući rukama.