Aktuelno - Srbija

Jagma za zakup državnih oranica u Vojvodini

I dok se u pojedinim krajevima Vojvodine vode borbe za svaki pedalj državne zemlje, u nekim krajevima Srbije poljoprivrednici uopšte ne pokazuje zainteresovanost za zakup oranica u državnoj svojini.

Kako je saopšteno iz Uprave za poljoprivredno zemljište u 16 opština nije bilo ponuda za zakup ni posle drugog kruga nadmetanja koje su organizovale lokalne samouprave.

Reč je o opštinama: Aranđelovac, Bajina Bašta, Bujanovac, Ćićevac, Golubac, Gornji Milanovac, Kučevo, Lajkovac, Ljig, Lučani, Majdanpek, Merošina, Požega, Priboj, Trgovište i Žagubica.

U Vojvodini je sa druge strane interesovanje veće nego ikada. U devet lokalnih samouprava ostvaren je dosadašnji rekord u zakupu. Pored Bačkog Petrovca, Beočina, Čoke, Opova, Sremske Mitrovice i Sombora, najveći zakup ostvaren je i u Inđiji, Pančevu i Sremskim Karlovcima.

U izveštaju se navodi da je u Inđiji ove godine dato u zakup 3.455 hektara, što je za 100 hektara više nego prethodne godine. U Pančevu je trenutno pod zakupom 14.951 hektar a pre dve godine bilo je 13.681.

Iako u Srbiji i dalje ima opština u kojima poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju državnu zemlju u Upravi za poljoprivredno zemljište tvrde da je ovo najbolji rezultat od 2006. kada je usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Kako se navodi, u odnosu na prethodne godine broj opština i gradova u kojima nije bilo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini znatno je smanjen.

– U agroekonomskoj godini 2017–2018. bilo je 28 opština i gradova bez zakupa. Godinu dana ranije u 32 jedinice lokalne samouprave nije bilo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta – navodi se u saopštenju Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Srbiji je u opticaju za zakup oko 515.000 hektara državne zemlje. Prema poslednjim podacima izdato je nešto manje od 300.000 hektara. Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je pre nekoliko dana da je prosečna cena zakupa, po hektaru, za prosečan kvalitet zemljišta, u poslednje tri godine iznosila 196,23 evra.

Najavljeno je da će do jeseni biti završene i izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu a cilj je da se povećaju površine pod zakupom. I nedavno usvojenim Pravilnikom pooštreni su uslovi za zakupce. Država tako pokušava da pomiri interese ratara i stočara jer je u ovom delu bilo najviše zamerki.

Novina je da će gazdinstva, koja do državnih oranica dolaze po pravu prečeg zakupa na osnovu stočarstva, zemljište morati da koriste isključivo za proizvodnju hrane. I to uzgajajući one kulture koje se koriste za ishranu domaćih životinja na osnovu kojeg je gazdinstvo steklo pravo zakupa. Do sada se događalo da su pojedini stočari državno zemljište, koje su dobili pod privilegovanim uslovima, kasnije nelegalno nudili u podzakup i ostvarivali zaradu.

Ako zakupac ne bude koristio zemljište u ove namene ugovor o zakupu će prestati da mu važi zaključno sa istekom agroekonomske godine u kojoj je utvrđena nepravilnost. Takva gazdinstva će preći u pasivni status.