Tema - Srbija

Genetski modifikovani losos i zvanično stiže u radnje

Genetski modifikovani losos stići će na police trgovina u Americi najkasnije do kraja naredne godine. Iako je ova vest odjeknula u svim svetskim medijima reč je zapravo o „projektu” koji se najavljuje još od 2015, kada je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) otvorila vrata proizvodu koji je u pripremi već tri decenije i proglasila ga „bezbednim za ishranu”.

Američka biotehnološka kompanija „Akva baunti tehnolodžis” saopštila je da bi prodavnice mogle da počnu sa njegovom prodajom do kraja 2020. godine, prenosi AP.

Ovo je inače bilo i prvo odobrenje za upotrebu mesa od životinja koje su genetski modifikovane.

GM losos ima gen koji mu omogućava da raste dva do tri puta brže nego konvencionalni i koristi 20 do 25 odsto manje hrane. Osim u SAD biće dostupan i kupcima u Kanadi, gde je takođe odobrena njegova prodaja. Transgenu ribu američka kompanija će, prema ranijim najavama, uzgajati u pogonima na kopnu. Širenje kapaciteta zavisiće od toga kako će GM losos biti prihvaćen na tržištu.

Ekološke i potrošačke organizacije i dalje izražavaju zabrinutost da bi ovakav proizvod mogao da bude štetan po zdravlje ljudi. Ali i da bi takav losos, ako bude neobeležen, lako mogao da osvoji sva tržišta, posebno što se pominje da će biti jeftiniji.

U Srbiji je po zakonu zabranjen uzgoj i promet GM proizvoda. Kada je reč o svežem lososu, njegova potrošnja je mala zbog visoke cene. Uvozi se uglavnom iz Norveške i nešto manje iz Danske i kupuju ga uglavnom restorani.

Dr Miodrag Dimitrijević, genetičar i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kaže da su „genetički modifikovani organizmi tu da ostanu i da nema dileme da će tako biti”. Modifikacije će, smatra, u budućnosti biti sve sofisticiranije tako da je to nešto na šta bi trebalo da računamo.

– Očigledno je da pitanje GMO-a u svetu donosi i društvene potrese, tako da bi o svemu trebalo da na vreme vodimo računa. Genetička modifikacija lososa nije ništa novo. Oni lososa modifikuju već više od deset godina, a prvi pokušaji su bili još sredinom osamdesetih godina – ističe Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, prvi transgeni losos pojavio se još 1989. godine, međutim tek trideset godina kasnije je, eto, i zvanično odobren. Naš sagovornik kaže da se genetičke modifikacije u svetu i dalje ne rade zbog nedostatka konvencionalne hrane, već zbog tržišne utakmice. Nije isključeno ni to da je proizvodnja ovakve hrane namenjena situaciji u kojoj se svet može suočiti sa nestašicama za nekih tridesetak godina, kada se predviđa da će na planeti živeti više od 10 milijardi ljudi.

– Srbija bi trebalo da traži svoj interes. U trendovima koje mi trenutno imamo u proizvodnji hrane nama je GMO pre problem, nego rešenje. On nama ništa ne rešava, imamo dovoljno konvencionalne hrane, a nije problem ni u proizvodnji, tako da nam GMO samo može praviti štetu – kaže naš sagovornik i dodaje da ćemo sigurno u budućnosti imati „sudar“ sa GM biljkama i životinjama.

Na pitanje koliko danas na svetu uopšte ima kupaca GM hrane, naš sagovornik kaže da je to podatak koji verovatno niko nema. To može samo da se prati u zemljama koje obeležavaju ovakve proizvode, a većina to ne čini. U pojedinim zemljama se čak i ilegalno uvozi i troši. Kod potrošača i dalje postoji veliki otpor prema ovakim proizvodima.