pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.9011
USD 106.5243
CHF 108.1066
GBP 130.2199
CAD 79.9438
HRK 15.939
BAM 60.2819
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
26.06.2019.Danas

Poreski dug Zastave oružja dostigao deset milijardi dinara

Poreski dug Zastave oružja dostigao deset milijardi dinaraIako Vlada Srbije i Ministarstvo odbrane u poslednje vreme o tome „mudro ćute“, neizmirene finansijske obaveze domaće vojne industije, pre svega Zastave oružja, prema državi i dalje postoje i rastu, uprkos činjenici da su, prema, u avgustu prošle godine usvojenom Zakonu o proizvodnju i prometu naoružanja i vojne opreme, trebalo da budu konvertovane u državni ulog u kapitali tih preduzeća u roku od šest meseci.

Taj rok prošao je još krajem februara, neizmirene obaveze vojne industrije, zbog kamata, nastavljaju da rastu, te je poreski dug Zastavine fabrika oružja koja je, već duže od deceniju najveći dužnik te vrste medju državnim preduzećima u Srbiji, prema nezvaničnim, ali ne i nepouzdanim informacijama, već dostigao, ako ne i premašio deset milijardi dinara.

Iznos tog Zastavinog duga, naime, poslednji put je, koliko je javnosti poznato, zvanično objavljen krajem 2016., i tada je „težio“ svih 8,6 milijardi dinara. Ali, kako taj dug , u proseku, zbog kamata, narasta za oko 500 miliona dinara godi[nje, to nije teško izračunati da je, od kraja 2016. do sada narastao za blizu 1,5 milijardi, te da trenutno iznosi oko 10 miljardi dinara. Ukupan dug kragujevačke fabr ike oružja, inače, trenutno, prema saznanjima našeg lista, “teži“ izmedju 16 i 17 milijardi dinara

Država je, podsetimo, u više navrata do sada najavljivala konverziju poreskih dugova najvećih dužnika, medju kojima su, pored Zastave oružja, Sloboda iz Čačka i još neke od fabrika domaće vojne industrije, u državni ulog u kapitalu tih preduzeća. Prvi put, država je pretvaranje dugova vojne industrije u kapital u firmama te grupacije najavila još 2011., zatim 2013., kada je Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se lokalnim samoupravama koje u svojim atarima imaju vojne fabrike omogućava da svoja potraživanja od tih preduzeća konvertuju u ulog u njihovom kapitalu.

Grad Kragujevac je 2015. bio doneo odluku o konverziji duga Zastave oružja, od oko 2,5 milijarde evra, u ulog u kapitalu te fabrike, koji je planirao da zameni za dugovanja za gas i struju, ali je, nedugo potom, iz javnosti nepoznatih razloga, odustao od realizacije te odluke. Kragujevačka gradska uprava se gte odluke setuila prošle godine, ali tada za njenu realizaciju nije dobila saglasnost Ministartsva odbrane koje, medjutim, ni samo ništa ne preduzima za ispuni zakonsku obavezu i spasi najznačajnije fabrike domaće vojne industrije od „dužničkog robstva“.

Zašto država i dalje dozvoljava da poslovnje Zastave oružja opterećuje i sve ozbiljnije ugrožava narastajzući poreski dug, pouzdano se ne zna. Država o tome ćuti, a ne ne oglašava se više ni od nje postavljeni fabrički menadžment. Oružari, pak, špekulišu da se iza ovog nepostupanja države krije namera da se poslovanje Zastava, najstarije i jedne od najvećih fabrika oružja na Balkanu, dodatno optereti dugovima , kako bi se stvorio „alibi“ za njenu prodaju strancima ili domaćim tajkunima, što novi Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, podsetimo, takodje omogućava.

Poreski dug Zastave oružja u minulim godinama i decenijama nastajao je delom kao posledica medjuina rodne izloacije zemlje (i fabrike) u vreme Miloševićevog režima, ali i velike afere „Orao“ iz 2.003. godine, kad je deo domaćeg (Zastavinog) oružja koje je, posredstvom privatne firme „TEMEKS“, izvezeno u Nigeriju, završilo u Liberiji, koja je bila pod embargom Ujedinjenih nacija.

UN je vlasnika „TMEKS-a“ odmah stavila na „crnu listu“, dok se Zastava oružje našla na svojevrsnom „stubu srama“, što je označilo i početak novog, tihog bojkota u medjunatodnoj javnosti, koji je trajao nekoliko godina, odnosno do potpisivanja sporazuma o saradnji sa američkim Remingtonom ( u leto 2007.),i što se više nego nepovoljno odrazilo na poslovanje fabrike koja gotovo kompletnu proizvodnju vojnog naoružanja i lovačko-sportskog i oružja za ličnu odbranu prodaje na inostranim tržištima.

Zastava oružje je teškoće te vrste odavno prevazila, te svoje proizvodeponovo nesemetano izvozi u više desetina zemalja širom sveta, najviše u SAD, Saudisjsku Arabiji i Ujedinjene Arapske Emirate, ali se dužničkog ropstva ipak, voljom države, još nije oslobodila. Nema ni naznaka da bi u dogledno vreme mogla da ga se oslobodi.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share