U fokusu - Srbija

Srbija raspolaže sa 21,5 tona zlata, dinar postao poželjna roba

Devizne rezerve veće od 12,5 milijardi evra, stabilan kurs dinara, cena i rast bruto domaćeg proizvoda i stranih direktnih investicija, predstavljaju najbolji rezultat u poslednjih nekoliko decenija, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Tabaković u intervjuu za RTS navodi da koliko god neko bio zavidan ili bilo čime drugim motivisan ne može da ospori podatak da Srbija danas ima najveće devizne rezerve u poslednjih 20 godina, a koje na današnji dan iznose – 12,6 milijardi evra.

„Na primer, naknada od aerodroma od koncesija je samo delić tog ukupnog rasta koji je ostvaren sa 6,7 na 10. Danas raspolažemo sa 21,5 tona zlata i to je u odnosu na jučerašnju cenu preko 850 miliona evra. A to je malo ispod sedam procenata ukupnih deviznih rezervi i mi ćemo nastojati da povećamo, sve radimo i preduzimamo da bi imali tu vrste aktive u deviznim rezervama koja ne zahteva nikakav trošak a daje sigurnost”, navela je Tabaković.

Ona je istakla i da je dinar postao poželjna roba za kojim je veća tražnja nego ponuda i zato raste njegova cena.

„Zato Narodna banka i ima probleme, pod znacima navoda probleme, imali smo najveću kupovinu u jednom mesecu, to je bio mesec jun kada smo 735 miliona evra kupili da ne bi dozvolili da dinar preterano jača”, objašnjava guvernerka, prenosi Tanjug.

Ona ističe i da je Srbija dostigla cifru od 70 milijardi dinara dinarske štednje što ocenjuje kao impresivno u odnosu na nasleđe.

„Bila nam je preča država i ciljevi koje smo postigli od samih izbornih ciklusa. Znači privreda Srbije koja je pre četiri godine iz minusa ušla u zonu profitabilnosti i zaradila 500 milijardi dinara i prikazala dobit na koji je državi platila porez što je jedan od izvora kako država može svoje dugove da izmiruje iz dinarskih sredstava time što ima veću naplatu poreza na dobit, zbog veće privredne aktivnosti i veće zaposlenosti – preko 200.000 radnika zaposleno je u privatnom sektoru”, navodi Tabaković.

Ona ističe da Srbija ima i povećan robni uvoz u čemu značajno učestvuje i potrošnja.

Kaže da se sve što rade svodi na želju da imamo i poboljšan životni standard.

„Ali, izvinite, da li se sve što radimo ne svodi na želju da imamo i poboljšan životni standard i ako znamo da su izvori te potrošnje robe široke potrošnje koja raste nešto brže od izvoza i ako znamo da je to rezultat povećanja plata u privatnom sektoru, pre svega, jer je za četiri godine kumulativni rast plata u privatnom sektoru preko 20 procenata. Ako uzmemo npr. samo april ove godine rast plata u privatnom sektoru je 12,3 odsto, a u onome što se zove javni sektor taj rast je 9,6 odsto”, kaže Tabaković.

Govoreći o bankarskom sektoru, kaže da bez obzira što se jednako odnosi prema svim bankama bez obzira na veličinu, poreklo i gde im je matica, smatra da Srbija treba da ima neku od banaka poput Poštanske štedionice ili učešće u Komercijalnoj banci.

„Jer sa svim svojim strateškim projektima koje namerava da preduzme ili da završi, pa morate da priznate da tu ima malo i psihologije a ne samo profita”, zaključuje Tabaković.