pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5563
USD 106.1169
CHF 106.7917
GBP 136.029
CAD 80.3529
HRK 15.8101
BAM 60.1056
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
21.07.2019.Politika

Veći porez za vlasnike zapuštenih njiva

Veći porez za vlasnike zapuštenih njivaIstina je da je reč o privatnoj svojini, ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane.

To je prioritet broj jedan, kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljišteDok mediji prenose kako u Republici Srpskoj, zbog rasta uvoza hrane, poljoprivrednici dižu ruke od posla kao i da je polovina zemljišta zarasla u korov, u Srbiji je, tvrde nadležni, situacija potpuno drugačija kada je reč o državnim oranicama.

– Državno zemljište se sve više traži, ne samo za ekstezivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa – izjavio je za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Vojvodini se svaki pedalj plodne zemlje obrađuje, cena hektara vrtoglavo raste a predmet zakupa su, u poslednje vreme, zapuštene parcele koje poljoprivrednici krče. Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.

Ipak statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaže sa oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Lakić ističe da su to uglavnom pašnjaci, livade i močvare koje se takođe tretiraju kao poljoprivredno zemljište i koji se na licitacijama nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja.

– Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju – kaže naš sagovornik. Do oktobra bi, dodaje, trebale da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Ali, isto tako i poveća obradivost parcela u privatnoj svojini. Država trenutno, zbog nepostojanja normativnih okvira, ne raspolaže podacima o stanju zemlje u privatnoj svojini.

Lakić kaže da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje se ne obrađuje. U svakom slučaju, naglašava, postojaće i neki vid sankcije za one koji je ne obrađuju ili je ne nude u zakup.

– Istina je da je reč o privatnoj svojini ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti, društveni interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan – kaže Branko Lakić. U mnogim državama EU primenjuju se sankcije za vlasnike zapuštenih parcela od, kako ističe, fiksnih novčanih kazni do uvećanih iznosa poreza na imovinu.

– Mislim da će Srbija biti bliža tom modelu da se zajedno sa poreskim organima, na transparentan način, može utvrditi veća poreska obaveza za one koji ne obrađuju poljoprivredno zemljište – najavljuje naš sagovornik.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share