Tema - Srbija

I žito ispašta zbog vremena

Žetva pšenice je završena, a prinosi su za nekih 10 odsto manji nego prošle godine. I nisu samo prinosi manji, već je i kvalitet znatno lošiji, pa je više stočnog zrna nego onog za hleb. A, kada je reč o ceni, kilogram je oko 18 dinara, što je, kako smatraju stručnjaci u poljoprivredi, jedna od boljih s obzirom na kvalitet.

Predsednik Udruženja "Žito Srbije" Vukosav Saković, kaže da je teško bilo ponoviti prošlu, rekordnu godinu, jer su prinosi lane bili na nivou države pet tona po hektaru, a ove 4,5. Manje je za nekih 10 odsto, ali je problema sa pšenicom bilo tokom čitave godine. Od setve, jer je nicanje počelo u decembru i januaru, pa ekstremna suša u martu i aprilu, da bi kiša u maju, osim što je obokorila pšenicu, nastavila da pada više nego što treba, pa je to uticalo na prinos i kvalitet.

- Prošle godine problem sa pšenicom je bilo proklijavanje, jer je žetva dugo trajala - govori Saković.

- Sada je muka sa niskim hektolitrima, što je posledica vremenskih prilika, ali i toga što se malo upotrebljava seme za setvu, već se koristi merkantilna pšenica. Odabirom sorte i sami poljoprivrednici utiču na kvalitet. Jureći sortu koja daje veće prinose, dobijaju niži kvalitet zrna. Postoje određene sorte koje su veoma rodne, ali su nežne, pa u ekstremnim vremenskim uslovima "padaju" na parametrima kvaliteta.

Pšenice ima i za izvoz. Kako objašnjava naš sagovornik, milion tona pšenice će biti za izvoz, ali će to ići mnogo teže, zbog visoke cene.

- Ono što možemo da dobijemo za stočnu pšenicu je oko 15 dinara, a kod nas ide od 17 do 17,30 dinara za kilogram. Naši poljoprivrednici sada ne žele da prodaju, opredelili su se za čekanje. Pokazalo se prošle godine da im se to isplatilo, ali za ovu godinu nisam siguran. Lane smo odmah posle žetve mnogo pšenice izvezli, što sada nije slučaj - kaže Saković.

Kada je reč o kvalitetu, srpska pšenica ima ozbiljan problem kod hektolitara, ali je situacija slična i u celom regionu - u Hrvatskoj, južnom delu Mađarske, Rumuniji i Bugarskoj. Naš sagovornik smatra da postoji razlog za uzbunu, ali sa aspekta da se povede računa šta se seje ove jeseni.

- U celom svetu seje se pšenica za različite namene, a pre dve godine se otvorila tema o sortama koje po kvalitetu više odgovaraju za stočnu hranu, a manje za proizvodnju hleba - objašnjava Saković.

- Na mlinarima je da biraju i da paze od čega prave brašno, jer je nekvalitetno, pekari ga neće kupovati.

Kukuruz

Jedna kiša biće dovoljna da prinosi suncokreta, kukuruza i soje budu ove godine rekordni. Kako kaže Saković, prolećni usevi na njivama su trenutno više nego dobri, izuzev na onim mestima gde su bili jak grad i poplava.