pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5937
USD 106.3523
CHF 107.2348
GBP 133.5078
CAD 80.1375
HRK 15.8775
BAM 60.1247
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
18.08.2019.Danas

Građani rasipaju struju, troše 60 odsto više od EU proseka

Građani rasipaju struju, troše 60 odsto više od EU prosekaNaknada za energetsku efikasnost koja je u Srbiji naplaćuje od ovog meseca kao dodatak na račune za struju, gas i gorivo neće smanjiti rasipanje energije na našim prostorima ako se istovremeno ne primene i mere stimulacije građana i privrede da se u ovom segmentu ponašaju odgovorno, smatra stručna javnost.

Rasipanju energije u Srbiji je alarmantno. Podatak da se po jedinici bruto društvenog proizvoda troši 60 odsto više struje nego u zemljama Evropske unije, pokazatelj je siromaštva koje vlada u Srbiji. Stoga je, smatraju eksperti, jačanje svesti o poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima neophodno.

Krediti kao početak

Prema mišljenju struke jedan od načina da se poveća energetska efikasnost u domaćinstvima je korišćenje povoljnih kredita koje subvencioniše EBRD, ali je potrebno i da se država znatno angažovanije uključi u ceo proces.

Poznato je da veliki broj građana svoje domove tokom grejne sezone zagreva električnom energijom zbog niske cene u poređenju sa susednim zemljama. Jeftina struja u Srbiji je primamljiv energent za zagrevanje stanova i isplativa ako se TA peći uključuju samo noću, pa se znatan broj potrošača odlučuje na takav potez.

Podatak da su zarade u Srbiji među najnižima u Evropi znatno utiče na to da je grejanje na struju češće nego u zemljama u okruženju.

Koliko je velika potrošnja struje u Srbiji najbolje pokazuje podatak da se na mesečnom nivou, primera radi, u Sloveniji i Hrvatskoj u proseku troši 250 kilovat sati po domaćinstvu, u Bosni i Hercegovini 375, Makedoniji 350 a u Srbiji čak 400 kilovat sati električne energije.

Toliko se troši i u Crnoj Gori, ali treba naglasiti da tamo država subvencioniše račune određenim kategorijama građana, a postoje tarife u kojima su kilovati znatno jeftiniji nego u onim najskupljim. No, domaćinstva u regionu nemaju ekonomski rezon da se greju na struju kao što tu opciju mogu da koriste potrošači u Srbiji.

Statistički podaci pokazuju da u zemljama Evropske unije domaćinstvo u proseku ne troši više od 250 kilovat sati struje mesečno.

Efikasniji i štedljiviji

Treba naglasiti da je jedan od razloga veće potrošnje struje u Srbiji i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno loša izolacija, stari prozori kroz koje odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje zimi dogrevaju na struju.

Međutim, iako je potrošnja struje u Srbiji velika, to ne znači da potrošači nisu spremni da štede. Naprotiv, podaci istraživanja koje su svojevremeno sproveli agencija Ninamedia i Elektroprivreda Srbije pokazuju da čak 81 odsto građana štedi struju u svojim stanovima. Više od trećine (oko 35 odsto) građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo je novu stolariju i toplotnu izolaciju. Kao osnovni razlog za štednju struje 86 odsto građana u tom istraživanju navodi niže račune.

Takođe, više od trećine ispitanika navelo je kako da se trudi da ne ulazi u najskuplju crvenu zonu i da više koristi jeftinije tarife, plavu i zelenu. Primera radi, potrošači bojler uključuju samo noću kada je struja četiri puta jeftinija račun se može smanjiti i za 30 odsto.

Nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije Nikola Rajaković kaže za Danas da se nivo energetske efikasnosti kod nas neće povećati samo regulativnim merama poput naplate naknade usmerene ka tim potrebama bez da država sa svoje strane ne povuče i određene konkretne poteze za ostvarivanje tog važnog procesa.

– Srbija u energetskoj efikasnosti dosta zaostaje za razvijenim zemljama sveta. Kada je reč o regionu, ne računajući Sloveniju može se reći da smo po tom pitanju u ravni sa ostalim susednim zemljama. Naravno, nivo energetske efikasnosti je veoma nizak i nužno je povećati ga što više. Da bi se to ostvarilo država bi trebalo da učini dve stvari. Prva je da u onoj meri u kojoj je to moguće obezbedi subvencije za građane i privredu koji žele da unaprede energetsku efikasnost. Stimulacija potrošača je najbolji način za njeno poboljšanje – kaže Rajaković.

Mala i srednja preduzeća treba da konkurišu za projekte energetske efikasnosti i povoljne kredite koje nude bankarske institucije Evropske unije, smatra navodi naš sagovornik i naglašava da je, ipak, najvažnija je uloga države, pre svega u edukaciji potrošača: – Štednja energije dobra je za interese elektroenergetskog sistema u našoj zemlji, ali i za same građane koji će u slučaju da preduzmu određene mere kao što su zamena stolarije i toplotne izolacije i postavljanja štedljivih sijalica znatno uštedeti na svojim računima za struju i živeti kvalitetnije .

Učiti, učiti

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić smatra da je naknada za energetsku efikasnost kroz račune beznačajna i neće doneti rezultate i da je potrebno stimulisati potrošače da u svojim domovima sprovedu mere kako bi se sprečilo rasipanje energije.

– Država na tom planu može dosta do pomogne. Kao što stimuliše strane investitore kroz subvencije za otvaranje novih radnih mesta po istom principu treba subvencijama da motiviše građane da u svojim stanovima i kućama na fasadama uvedu novu toplotnu izolaciju i obnove stolariju. Na taj način energetska efikasnost će se definitivno povećati. Država treba da obezbedi subvencije i za proizvođače opreme, kao i za firme koje je ugrađuju, ali pod uslovom da formiraju jeftinije cene koje će biti dostupne velikom broju domaćinstava.

Samo na taj način sa sigurnošću možemo reći da će se energetska efikasnost povećati a za to je neophodna asistencija države, zaključuje profesor Savić.

Agencija, Fond, Strategija

Srbija je imala Agenciju za energetsku efikasnost koja je ukinuta septembra 2012. Nešto kasnije formiran je Budžetski fond koji je poslovao prema tri puta donošenim Akcionim planovima za energetsku efikasnost, čija je primena prestala prošle godine. Ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić najavio je juna ove godine, da će do kraja 2019. biti uspostavljen novi Fond za energetsku efikasnost koji će raspolagati sa 20 miliona evra, namenjenih za projekte u oblasti energetske efikasnosti.

Kako je Antić tada kazao u Skupštini Srbije, kroz Budžetski fond u prethodnom periodu realizovano je 53 projekta u oblasti energetske efikasnosti, a popravkom javnih objekata u lokalnim samoupravama, ostvarene su energetske uštede od 40 procenata. Dodao je da su ugovoreni projekti za još 24 javna objekta na lokalu. Ministar je kazao da je ambicija nadležnog ministarstva i Vlade da se omogući i građanima da preko novog Fonda, što do sada nije bilo moguće, učestvuju u konkurisanju za sredstva za projekte unapređenja energetske efikasnosti.

Potrošnja energije u domaćinstvima i privredi samo je deo nepovoljnog energetskog bilansa Srbije, a srazmerno značajniji je u proizvodnji i plasmanu. Strategijom razvoja energetike, usvojenom decembra 2015. godine za nerednu deceniju, date su i projekcije do 2030. godine. Prema dokumentu, održivi razvoj energetike zasniva se, između ostalog, na intenzivnom korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), pri čemu se predviđa da promovisanje OIE bude uključeno i u energetske planove gradova i lokalnih zajednica kao deo lokalnih energetskih strategija.

Tekst je deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share