Država pomaže seoske domaćine i zanatlije – vraća najmanje polovinu uloženog

Bez autora
Aug 25 2019

Država će vratiti najmanje polovinu uloženog novca onima koji ulože u turizam ili u stare i umetničke zanate u ruralnim područjima. Konkurs je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, a prijave traju do kraja septembra.Seoski domaćini koji ispune zahteve mogu da računaju na najviše tri miliona dinara, zanatlije će dobijati do 500.000 dinara. Odgoj mangulica je isplativ posao, a najbolja zarada je kada se meso preradi i proda na kućnom pragu, kaže Sreten Pavlović iz Ljiga koji je kapiju svog poljoprivrednog gazdinstva pre šest godina otvorio i za goste. Svaki drugi gost mu je posle ručka zatražio i prenoćište, pa će ukoliko dobije državna sredstva izgraditi bar dva apartmana.

Država pomaže seoske domaćine i zanatlije – vraća najmanje polovinu uloženogDržava će vratiti najmanje polovinu uloženog novca onima koji ulože u turizam ili u stare i umetničke zanate u ruralnim područjima. Konkurs je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, a prijave traju do kraja septembra. Seoski domaćini koji ispune zahteve mogu da računaju na najviše tri miliona dinara, zanatlije će dobijati do 500.000 dinara.

Odgoj mangulica je isplativ posao, a najbolja zarada je kada se meso preradi i proda na kućnom pragu, kaže Sreten Pavlović iz Ljiga koji je kapiju svog poljoprivrednog gazdinstva pre šest godina otvorio i za goste.

Svaki drugi gost mu je posle ručka zatražio i prenoćište, pa će ukoliko dobije državna sredstva izgraditi bar dva apartmana.

"Da bi bio celokupan biznis uspešan mi moramo da imamo te smeštaje, jer dosta ljudi dođe sa strane, iz Novog Sada, iz Slovenije koji traže da se odmore tri, četiri dana na našem domaćinstvu, da jedu, da uživaju u ovoj našoj prirodi i hrani", ističe Sreten Pavlović, "Marin gaj".

Poznavaoci očekuju da će se najveći broj zahteva odnositi na unapređenje postojećih sadržaja. Za izgradnju modernijih kupatila, kupovinu opreme za kuhinje i dečija igrališta.

"Konkurs predviđa čak i izgradnju sauna, nabavku nameštaja u apartmanima i sobama, ali čini se da ih je najviše zainteresovala izgradnja instalacija za grejanje, pre svega za solarne sisteme za grejanje vode", kaže Vladimir Ivanović iz Turističke organizacije Ljig.

Ušteda nije jedini razlog ekoloških razmišljanja srpskih domaćina. Sve više uviđaju da je poslovanje u skladu sa prirodom dobra preporuka za privlačenje inostranih gostiju.

"Isto tako smo povezali s tim i ove stare zanate koji su atraktivni sa aspekta turizma, a sa druge strane pomažu i poljoprivrednicima u zabačenim delovima da mogu da obavljaju neke svoje aktivnosti koji i dalje tamo se vrše na jedan tradicionalan način", navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Ministar dodaje da omogućavaju poljoprivrednim gazdinstvima da kod svoje kuće povežu i poljoprivredu i seoski turizam i da naprave najveću moguću vrednost i profit.

Pravo na podsticaje imaju poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i zemljoradničke zadruge. Mogu da investiraju isključivo u autentične ugostiteljske objekte, odnosno u nabavku opreme i alata za zanate.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik