Zanimljivosti - Srbija

Vrhunski sportisti sa malom zaradom

Većina vrhunskih nemačkih sportista muku muči s finansijama. Sve što nije fudbal finansijski je izazov i veoma često priča s neizvesnim završetkom. DW za to ima tri primera iz tri sporta.

O sumama koje dobijaju fudbalski profesionalci neki drugi sportisti u Nemačkoj mogu samo da sanjaju.

"Od nas 1.500 vrhunskih veslača samo deset najboljih može dobro da živi od sporta", kaže nemački veslač Feliks Drahota. "Govorim o mesečnom prihodu od nešto više od 1.500 evra. Svi ostali zarađuju manje nego što se dobija u paketu socijalne pomoći.“

Sofija Zaler slično ocenjuje situaciju u svom sportu.

"Mislim da od državne potpore sportistima može da se sastavi kraj s krajem, ali definitivno se od toga ne može komotno živeti", kaže ta 25-godišnja triatlonka i dodaje, međutim, da se u Nemačkoj poslednjih godina finansijska pomoć vrhunskim sportistima u Nemačkoj znatno poboljšala.

Više novca za vrhunske sportiste

Tu pomoć pruža pre svega fondacija "Dojče športhilfe" – vrhunskim sportistima i to na početku, tokom i nakon završetka njihove karijere. Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer najavio je u maju da će sportisti retroaktivno dobiti povišice.

Oko 500 sportista i sportistkinja za koje se smatra da bi jednog dana mogli da uđu u sam vrh svetskog sporta dobijaju sada 800 umesto dosadašnjih 300 evra mesečno.

Tome treba dodati 300 evra kao subvenciju za obrazovanje, kao i premije između 400 i 1.400 evra, u zavisnosti od uspeha i perspektiva. Tako na kraju sportska elita u Nemačkoj može da dođe do mesečne plate od maksimalno 2.500 evra. Poređenja radi, prosečna neto plata u Nemačkoj je trenutno 1.890 evra mesečno.

Druga kategorija – 1.500 sportista koji imaju odlične, ali ne tako vanserijske rezultate, dobija i 300 evra kao dodatak za obrazovanje, dakle, maksimalno 1.000 evra mesečno.

Treća kategorija – 250 izabranih talenata – kadar je mladih talenata koji već 11 godina finansira Fondacija Bundeslige i čiji članovi dobijaju 250 evra mesečno.

Primaocima tih dotacija se kasnije pomaže i pri uključenju u tržište rada.

"Ja imam već sada jednog mentora iz privrede kojeg u svakom trenutku mogu da pitam za savet", kaže Sofija Zaler.

Akademska karijera uz sport

Ta triatlonka je odličan primer da sport i obrazovanje na vrhunskom nivou mogu da idu zajedno. Ona je sa 17 godina maturirala s prosekom 1,0 (najbolja ocena), nakon toga je studirala matematiku na Oksfordu u Engleskoj, sa 21 godinom je završila studije s odličnim uspehom.

Danas, četiri godine kasnije, završava doktorski rad. Zalerova je za vreme studija postala svetska prvakinja u kategoriji mlađih od 23 godine (2014) – u triatlonu.

Sada ponovo živi u Nemačkoj, u Nirnbergu, gde Nemački triatlonski savez ima jednu od svoje četiri glavne baze. Boravak u Engleskoj joj je ostao u lepom sećanju.

"Sport se na engleskim univerzitetima ceni mnogo više nego na nemačkim. Oksford daje podsticaje svojim studentima da bi im osigurao vreme i uslove za postizanje vrhunskih rezultata. Naravno, u prvom redu akademskih, ali ja sam se tamo razvila i kao sportistkinja razvila. To funkcioniše samo ako postoji adekvatan okvir.“

Sofija je na svom univerzitetskom kampusu mogla da trenira plivanje i trčanje, ali i generalno smatra da je kada je reč o državnoj pomoći Engleska odmakla mnogo dalje od Nemačke. Tamo se, na primer, već više od 20 godina zarada od državne lutrije koristi za pomoć uspešnim sportistima.

Godine 2015. fondacija "Dojče športhilfe" je izabrala Sofiju Zaler za "sportsku stipendistkinju godine", što je značilo da će 18 meseci dobijati dvostruko višu finansijsku potporu.

"Ne znam da li bih se još bavila sportom da nisam imala takvu podršku fondacije i mog matičnog sportskog saveza", kaže ova triatlonka koju su u karijeri često mučile povrede.

"Kad si povređen, onda je sport posebno skup. Moraš da treniraš i ideš na fizioterapiju, a ne zarađuješ ništa. Nema te ni u medijima, a sponzori imaju ograničeno strpljenje.“

Sigurna varijanta: Bundesver, policija, carina

Kristina Hering, od 2014. zaposlena u Bundesveru, već četiri puta je bila nemačka prvakinja u trčanju na 800 metara.

"Mnogo sam zahvalna za novac koji mesečno dobijam od Bundesvera. To stvarno puno znači."

Osim plate, kao pripadnica sportske jedinice vojske i vrhunski sportista dobija od fondacije "Dojče športhilfe" dodatnih 400 evra mesečno. Takav oblik polovičnog subvencionisanja primenjuje se i sa sportistima koji su članovi sportske jedinice u policiji i carini.

I Heringova studira uz sportsku karijeru, i to menadžment na Tehničkom fakultetu u Minhenu.

"Naravno da i ja često dođem do svojih krajnjih granica", priznaje: "Tada sanjam da sam samo sportistkinja ili samo studentkinja, ali sve u svemu, može se i jedno i drugo."

Ona je od početka svoje karijere "vozila" paralelno na dva koloseka.

"Ako gledaš racionalno, moraš znati da sportom možeš da se baviš samo određeno vreme", objašnjava Hering svoje motive i dodaje: "Trenutno je moj fokus više na sportu, ali želim da budem pripremljena na život nakon sporta."

Srebrni olimpijac i mehatroničar

Veslač Feliks Drahota je na svom putu već otišao korak dalje. Četiri godine je sedeo u nemačkom reprezentativnom osmercu, četiri puta je u toj veslačkoj disciplini osvojio titulu evropskog šampiona, bio je tri puta vicešampion sveta i na Olimpijadi u Rio de Žaneiru je osvojio srebro.

No, taj 30-godišnjak više nije siguran da li hoće da nastavi sportsku karijeru. U Dortmundu radi kao mehatroničar za jedan automobilski koncern. Za sebe kaže da je "frik" i da je živeo i za jedno i za drugo – za sport i obrazovanje. Tvrdi da nije ljubomoran na astronomski plaćene fudbalere.

"Ja sam se opredelio za jednu drugu vrstu sporta", kaže sa širokim osmehom.