Tema - Srbija

Nelegalne šljunkare prave veliku štetu

Nelegalne deponije šljunka i peska godišnje oštete državni budžet za oko dva miliona evra. Do sada su zatvorene četiri šljunkare širom Srbije, dve na reci Velika Morava i jedna na Dunavu na području Smedereva, kao i jedna na Savi kod Sremske Mitrovice. U narednom periodu trebalo bi da budu zatvorene još tri, koje potpuno nezakonito koriste vodne resurse.

Ovo je jedna od mera u borbi protiv nelegalnog poslovanja, a rezultat je predočen članovima Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

Prema podacima republičke inspekcije za bezbednost plovidbe evidentiran je značajan broj mesta na kojima se nelegalno pretovara roba, pre svega šljunak i pesak, nafta i derivati nafte, kao i poljoprivredni proizvodi.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da postojanje nelegalnih mesta, na kojima se pretovara roba u vodnom transportu negativno utiče na prihode budžeta, s obzirom na to da se za pružanje usluga u ovim objektima ne plaćaju lučke naknade, kao ni druge poreske obaveze, usled odsustva državnih organa, koji su inače prisutni u lukama (lučke kapetanije, MUP, carina, sanitarna i fitosanitarna inspekcija i dr.). Takođe, ovi objekti prouzrokuju ozbiljne poremećaje na tržištu usled kojih legalni lučki operateri gube pozicije na međunarodnom tržištu.

– U cilju rešavanja ovog višedecenijskog problema, najpre smo izmenili zakonski okvir kako bismo omogućili da se na sistemski način reši pitanje nelegalnih deponija šljunka i peska, kao i njihovog izmeštanja na utvrđena lučka područja – kažu za „Politiku” u ministarstvu.

Inspekcija bezbednosti plovidbe planirala je da do kraja godine prekontroliše sva pretovarna mesta i biće naređena zabrana, kao i podnošenje zahteva za pokretanje odgovarajućih postupaka.

Poseban fokus Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, kojim predsedava Siniša Mali, ministar finansija, jeste na poljoprivredi, s obzirom na to da je u tom sektoru bilo najviše neprijavljenih radnika.

– Ove godine do sada je prijavljeno čak 20.500 radnika, dok je tokom 2017. ukupno prijavljeno 3.585. Prethodnim akcionim planom je predviđena mnogo jednostavnija i lakša procedura za njihovo prijavljivanje – saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ministar Mali je napomenuo da je jedan od prioriteta Ministarstva finansija u četvrtom kvartalu usvajanje izmene i dopune Uredbe o paušalnom oporezivanju radi uvođenja konsolidovane naplate poreza i automatizovanog obračuna paušalnog oporezivanja. Plan je da od 2020. počne primena novog sistema oporezivanja za paušalce čime bi s jedne strane obveznici konačno znali unapred koliki porez moraju da plate, a Poreska uprava bi bila oslobođena pravljenja stotina hiljada poreskih rešenja.

Ovo je deo Akcionog plana za sprovođenje Nacionalnog programa suzbijanje sive ekonomije 2019–2020, koji je vlada usvojila u aprilu ove godine. On sadrži 36 mera i 153 aktivnosti.

Dragana Ilić, šefica jedinice za konkurentnost i digitalizaciju u Naledu i članica Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije, naglašava da je u drugom kvartalu realizovana polovina preporuka. Veliki korak je napravljen odlukom da se u naredne tri godine zaposli 1.272 inspektora u različitim inspekcijama, kao i da se unapredi položaj inspektora. Takođe, 36 inspekcija uključeno je u sistem e-inspektor. U narednom periodu se očekuje povezivanje sudova sa e-inspekcijom. Ilićeva skreće pažnju da nisu određene sudije koje će voditi prekršajne postupke koje pokreću inspekcije.

– Nisu usvojene izmene zakona o poštanskim uslugama, koji bi trebao da omogući poštanskim službenicima identifikaciju pošiljaoca i primaoca uvidom u lične isprave. To treba da smanji nelegalnu trgovinu robe koja se šalje poštom. Takođe nije usvojen ni zakon o javnim nabavkama, koji je trebao da bude usvojen krajem juna – navodi naša sagovornica.

Za treće tromesečje ostavljena je promena zakona o prekršajima, kojim bi trebalo bi da se uvede „beznačajni prekršaj”, prekršaj tehničke prirode, koji ne pravi nikakvu štetu za koji bi sudija mogao da izrekne opomenu.

Takođe u planu je da se ispravi jedan apsurd, a to je da se neregistrovani privredni subjekti kažnjavaju kao fizička umesto kao pravna lica, a razlika u kaznama je ogromna.