Tema - Srbija

U Evropi samo BiH, Belorusija i Srbija nisu članice STO

Pristupanje zajedničkom evropskom tržištu i ulazak Srbije u Evropsku uniju podrazumeva usklađivanje svih trgovinskih ugovora, poruka je koja je pre nekoliko dana stigla iz Evropske komisije.

Srbija će tako, kada se pridruži EU, između ostalog, morati da raskine novi trgovinski sporazum s Evroazijskom ekonomskom unijom, sve sporazume o slobodnoj trgovini, kao i one koje u međuvremenu zaključi.

Kako za „Politiku” kaže Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, ova pravila su jasna i važe za Srbiju kao i za sve ostale zemlje.

– Mi imamo pravo da potpisujemo trgovinske sporazume sve dok ne postanemo članica Evropske unije. Tek kada uđemo EU, ovi ugovori prestaju da važe, a naša zemlja ulazi u evropski trgovinski režim. Od tog trenutka sporazumi koje Evropa ima s trećim zemljama počinju da važe i za nas – kaže Ljajić.

Srbija s EU ima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u regionu je deo Cefte, ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini s pojedinim zemljama. Uz sve to otvoreno je i pregovaračko poglavlje 30 koje se odnosi na ekonomske odnose s inostranstvom, čiji je važan deo i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

– Članstvo u STO je jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Osim Srbije, u STO iz Evrope nisu ušle samo još Belorusija i Bosna i Hercegovina. Svetska trgovinska organizacija ima 164 članice, Belorusija je u fazi pregovora, Bosna i Hercegovina će najverovatnije pristupiti sledeće godine – dodaje ministar trgovine.

Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji svim državama članicama omogućava da pod jednakim uslovima imaju pristup tržištu od oko sedam milijardi ljudi koje obuhvata 98 odsto svetske trgovine. Ulazak u STO bi i privrednicima iz Srbije pružio priliku da izvoze robu i na druga tržišta s kojima naša zemlja nema potpisane trgovinske sporazume. Uz to, ovo članstvo bi, uz rast izvoza, moglo da donese i priliv direktnih stranih investicija i ekonomski rast.

Proces o pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji pokrenut je još 2005. godine i do sada je najveći deo bilateralnih pregovora okončan. Ostalo je još da se oni završe sa SAD, Brazilom, Ukrajinom i Rusijom. Međutim, ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju ima dve faze. Prva podrazumeva praktično prihvatanje pravila o kojima se ne pregovara. Ova opšta pravila trgovine imaju i jedno obavezujuće načelo da u zemlji članici ne sme da postoji zabrana trgovine bilo kojim proizvodom.

Jasno je da je postojeći Zakon o GMO u suprotnosti s tim pravilom. Stručnjaci tvrde da bi izmena ovog akta mogla da doprinese prevazilaženju ove prepreke, ali i da bi skladu sa standardima Evropske unije i praksom u drugim zemljama, Srbija mogla da uvede temeljna ograničenja za GMO. Da li će Srbija promeniti Zakon o GMO i dozvoliti promet ovim proizvodima?

Ljajić kaže da je GMO pitanje koje se reguliše domaćim propisima, pa tako i promet GMO možemo ograničiti na način na koji su to rešile druge evropske zemlje.

– Suština je da se zabrana isključi iz zakona kako bismo ušli u STO, a onda možemo da donosimo propise u skladu s našim interesima. Svetska trgovinska organizacija je lična karta svake zemlje u ekonomskom smislu. Prisustvom u STO zemlja dobija mnogo, između ostalog i mogućnost efikasnijeg rešavanja bilateralnih sporova. Ono što podrazumeva članstvo u Ujedinjenim nacijama u političkom smislu, to je STO u ekonomskom, pa je besmisleno stopirati taj proces, ističe ministar trgovine.

Srbija je, da podsetimo, 2009. godine donela Zakon o genetski modifikovanim organizmima, koji zabranjuje i proizvodnju i promet GMO i stroži je od evropskog zakonodavstva. Prema pravilima STO ne može se uvoditi zabrana prometa proizvoda za koje nije dokazano da štete ljudskom zdravlju.

Većina zemalja EU koja je odobrila promet i dalje vodi restriktivnu politiku i ima značajna ograničenja i kontrolu za promet ovih proizvoda, kao i stroga pravila za njihovo obeležavanje. Kada je reč o Srbiji, i široka javnost, ali i deo političkih činioca, protiv su bilo kakve promene zakona koji bi dozvolio promet GMO. Većina gradova i opština u Srbiji prihvatila je Deklaraciju protiv GMO, a bilo kakvo pominjanje promene ovog zakona izazove obavezno potrese u javnosti.