pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5563
USD 106.1169
CHF 106.7917
GBP 136.029
CAD 80.3529
HRK 15.8101
BAM 60.1056
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
12.09.2019.RTS

"Erdoganov koridor" ne vozi pravo u Banjaluku

"Erdoganov koridor" ne vozi pravo u BanjalukuPočetkom godine najavljena je izgradnja auto-puta koji treba da poveže Beograd i Sarajevo, a pre nekoliko dana počeli su pripremni radovi na deonici od Kuzmina do Sremske Rače, gde će preko Save biti izgrađen novi most.

Šta bi sve trebalo da poveže auto-put koji je već stekao naziv "Koridor mira i prijateljstva", da li je trasa do Bijeljine najizvesnija i gde je u svemu tome Banjaluka.

Uz pesmu "Sarajevo, grade moj", turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je na svečanoj večeri pozdravio Milorada Dodika, kada je u Ankari u maju ove godine potpisan Memorandum o izgradnji auto-puta Beograd–Sarajevo. A predsedavajući Predsedništva BiH je počasnu gardu i turskog predsednika podravio sa "Merhaba asker".U Ankari je sve izgledalo kao pesma.

"Mali putevi, koje Bosna i Hercegovina ima, uvek su služili da ljudi odu. A velikim putevima, kakvi su auto-putevi, ljudi dolaze i vraćaju se", rekao je tada Dodik.

A onda je u Bosni i Hercegovini svako otišao svojim putem. Memorandum, koji po pravnoj formi nije obavezujući, jedini je dokument koji Bosna i Hercegovina ima o izgradnji ovog auto-puta. Trasa je načelno dogovorena, ali još se precizno ne zna kuda će ići auto-put, ko će biti izvođač radova, niti ko će sve to da plati.

"Ne znamo ni način finansiranja, da li je to kredit, zajam ili neki finansijski aranžman sklapamo sa turskom državom. Da li taj novac daju turske banke, da li za njih garantuje Turska ili taj novac možda daje iz svog budžeta", pita se Siniša Vukelić, urednik portala Kapital.

Sa druge strane granice, u Srbiji, stvari su nešto jasnije. Zaštitni šlem i prsluk trebalo je krajem avgusta u Sremskoj Rači da nosi Redžep Tajip Erdogan i time zvanično otvori radove na izgradnji dela auto-puta kroz Srbiju.

Erdoganova poseta je odložena. Ali i bez Erdogana i bez ovog sporazuma u Srbiji su počeli pripremni radovi na izgradnji prve deonice, od Sremske Rače do Kuzmina.

Turski kredit i srpski budžet grade deonicu Sremska Rača – Kuzmin

Radovi se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ove godine za to je izdvojeno više od četiri miliona evra. Nastavak radova finansiraće se iz kredita. Međutim, još nije poznato po kojim uslovima će se Srbija zadužiti kod turskih banaka. U selu Kuzmin, turska kompanija "Tašjapi" već je postavila mašine i opremu.

"Plan je da se ova deonica završi za dve i po godine. To će, naravno, biti još preciznije definisano nakon što budu dati projekti za izvođenje", kaže Jusuf Pehlivan, koordinator ovog projekta.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, kaže da je Srbiji cilj da se poveže sa svim gradovima u okruženju.

"Sarajevo je veliki grad sa kojim treba da imamo dobru auto-putsku konekciju i to nam je cilj da uradimo", ističe Poledica.

U Srbiji ovaj auto-put ima dva kraka. Prvi od Sremske Rače vodi prema Kuzminu. U Bosni i Hercegovini trasa, za sada, načelno, ide preko Bijeljine, zatim prema Brčkom, i od Lončara prema Tuzli do Sarajeva. Drugi deo trase Ide preko Pala, Rogatice, Višegrada, gde se pravi veza za Goražde. U Srbiju će auto-put ulaziti kod Kotromana, ide do Požege, gde bi trebalo da se spoji sa auto-putem "Miloš Veliki".

Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, kaže da mu je prioritet povezivanje Beograda sa Sarajevom i Banjalukom.

"Nažalost, tu imamo par poteškoća. Te poteškoće se ogledaju u tome što još nije potpisan međudržavni sporazum o izgradnji mosta na reci Savi u mestu Rača, nekih 300 metara nizvodno od postojećeg. To je gore na Savetu ministara pošto imamo problem sa formiranjem centralne vlasti. Ali ima najava da će to biti gotovo do kraja meseca", tvrdi Trninić.

Kada ovaj koridor mira bude završen, biće to prvi auto-put koji će povezati Beograd i Sarajevo. Direktna veza sa Banjalukom, bar za sada, nije predviđena.

I najbrže će se u Banjaluku stizati kao i do sada, preko Hrvatske.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kaže da, kada je o našim potezima reč, "nema greške". Pogotovo zato što je deonica od Sremske Rače do Kuzmina duga 17 kilometara, a njome se povezujemo sa Bijeljinom, koja je veliki ekonomski centar u Republici Srpskoj.

Prijedor Banjaluci bliži od Beograda

I u Republici Srpskoj vode se velike rasprave. Tamo počinje gradnja auto-puta prema Prijedoru. Kada se završi auto-put Beograd–Sarajevo, od Brčkog do Doboja neće biti auto-puta.

A to je najkraći put ako se iz Beograda krene za Banjaluku. Zato se sada u Banjaluci raspravlja da li im je preča veza sa istokom, odnosno Beogradom, ili zapadom, odnosno Prijedorom.

"To je naišlo na velike kritike. Reč je o malom gradiću koji bi mogao odlično, efikasno i mnogo jeftinije da se poveže brzom cestom. Međutim, odlučilo se da to bude auto-put u punom profilu. Mnogi smatraju da je to zbog Dodikovog koalicionog partnera Marka Pavića", kaže Siniša Vukelić, urednik portala Kapital.

Marko Pavić već je za tamošnje medije negirao da je ovu trasu krojila politika. Ekonomski interes nalazi u činjenici da je Prijedor veliki grad. A ministar saobraćaja Neđo Trninić, inače član Pavićevog Demokratskog narodnog saveza (DNS), tvrdi da Banjaluka paraleno može da se poveže i sa Prijedorom i sa Beogradom.

"Punim intenzitetom radimo da se što pre povežemo sa Beogradom. Obezbedili smo sredstva za drugu fazu, a o trećoj i četvrtoj pregovaramo sa EIB-om i EBRD-om kako bismo došli do Vukosavlja. A svakako imamo partnera s kojima razgovaramo o deonici od Vukosavlja do Brčkog. A nadamo se da ćemo sa turskim partnerom koji radi auto-put u Srbiji postići dogovor o gradnji deonice od Brčkog do Bijeljine. Imamo i obećanje Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će pomoći Republici Srpskoj u izgradnji 17 kilometara puta od Bijeljine do Rače", odgovara Trninić.

Zašto ova trasa ne ide pravolinijski već cik-cak, pitali smo stručnjake.

"Zato što je ovde uključena i Turska, to nije projekat Republike Srpske i Srbije. Ostaje da se auto-put '9. januar' produži preko Modriče, što je nekih 30 kilometara uz tok reke Bosne i još koridorom nekih četrdesetak kilometara, gde se sad vozi seoskim putem", odgovara Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.

Milijarda za oba kraka kroz Srbiju

Koliko će sve to nas da košta? U Srbiji, trasa duga 17 kilometra od Sremske Rače do Kuzmina koštaće ukupno 225 miliona evra. Za sada je poznato da će izrada projektno-tehničke dokumentacije koštati pet miliona, a samo most preko reke Save u Sremskoj Rači košta 100 miliona evra.

"Ovaj most će biti dužine 330 metara i iznad vode, reke Save, njegova izgradnja neće biti jednostavna zbog postavljanja nosećih stubova u vodi. Takođe će se graditi prilazni vijadukti u ukupnoj dužini od jednog kilometra i oni će se graditi od prenapregnutog betona. Sve zajedno to su veoma veliki troškovi i, naravno, nemoguće je to porediti sa troškovima puta.

Za sada je poznato i to da će 80 odsto novca za završetak ove deonice u Srbiji biti obezbeđeno iz kredita turskih banaka.

"Ima nekoliko turskih banaka sa kojima pregovaramo, i to su uglavnom državne banke. Ima i privatnih. Neke privatne banke su dale čak bolje uslove od državnih. Naše Ministarstvo finansija će napraviti optimalan aranžman sa svim njihovim bankama kako bi se pokrilo finansiranje ovog projekta", ističe Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Preostalih 20 odsto novca, što je oko 45 miliona evra, obezbediće se iz budžeta Republike Srbije. Drugi krak ovog auto-puta kroz Srbiju od Požege do Kotromana znatno je duži i znatno skuplji. Srbiju će koštati 800 miliona evra.

Moguće je da za taj krak naša zemlja dobije neka bespovratna sredstva iz Evropske unije, ali su procedure za zemlje koje nisu članice znatno komplikovanije. Za sada se precizno ne zna kako će se taj krak finansirati. Jedino što je poznato je da projektno-tehničku dokumentaciju radi ista kompanija koja pravi most na Savi, turski "Tašjapi".

"Počeli sa radom na dizajnu i proceduri pripreme dokumentacije za ovaj put Požega–Kotroman, koji će biti dužine 60 kilometara. I želimo da učestvujemo u tom projektu", kaže Jusuf Pehlivan, koordinator projekta.

Ima i onih koji smatraju da bi deo trebalo da plate Turci.

"Turska država, ukoliko želi da pomogne ovaj prostor, mi očekujemo, kao građani obe države, da taj značajan iznos bude na teret i građana Turske ili na teret turskog budžeta. Ukoliko se to predstavlja kao donacija. Ukoliko nije, ukoliko je to komercijalni projekat, onda se postavlja pitanje zašto naše države nisu raspisale međunarodni konkurs i pokušale da dobiju sredstva od EBRD-a ili Svetske banke", pita se Siniša Vukelić, urednik portala Kapital.

Koridor mira trasirao Berlin

Ideja da se gradi auto-put Beograd–Sarajevo rodila se u okviru takozvanog Berlinskog procesa, koji je inicirala Angela Merkel. Auto-put je već prozvan "kooridor mira", jer će približiti narode u regionu. Postavlja se pitanje: ako je Evropi u interesu da miri narode u regionu, zašto to onda Evropa i ne plati.

Miroslav Zdravković objašnjava da Evropska unija najčešće finansira projekte u kojima učestvuje jedna zemlja članica i zemlja kandidat.

"Ovo je interes Srbije i Bosne i Hercegovine, a ne EU", smatra Zdravković.

Da Srbija više nema vremena da čeka bespovratna sredstva iz EU, dodaje i Miodrag Poledica, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

"U slučaju kada je to izvodljivo, mi čekamo ta sredstva. Međutim, moramo što pre da povežemo Srbiju sa svim zemljama u okruženju", kaže Poledica.

Ako je u susednoj Bosni i Hercegovini toliko nepoznanica, da je Srbija onda preuranjeno ušla u ovaj projekat?

Ne, odgovara Miroslav Zdravković. Reč je, kaže, o kasnom delovanju, jer u Bijeljini i semberijskom kraju živi četvrtina stanovništva Republike Srpske koje je važno povezati dobrom saobraćajnicom, dodaje on.

"Donja vezi, koja ide od Požege, Užica i Kotromana, povezuje se sa Višegradom, što je još jedan grad u Republici Srpskoj", kaže Miodrag Poledica i dodaje da u tom smislu Srbija nema pogrešnih koraka.

Kakvu god odluku da donesu, cik-cak auto-put, koji bi zadovoljio i sve narode i sve entitete, skupo će koštati Bosnu i Hercegovinu. Procenjuje se čak tri milijarde evra.

U Srbiji dva kraka auto-puta koštaju milijardu. To je ceh pesme "Sarajevo, grade moj", koju je Erdogan u Ankari poručio za goste. U balkanskoj krčmi često nema krčmara, ali se račun pravi i ispostavlja gostima i bez njega.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share