Stručnjak koji je razgovarao sa 177 bogataša otkriva: "Svi su počeli na isti način"

Bez autora
Oct 03 2019

Bez obzira na to da li želite jednog dana na svom štednom računu da imate milion ili 10 miliona dolara, negde morate početi. Kako bi otkrio početne korake današnjih bogataša, savetnik za lične finansije Tomas C. Korli proveo je pet godina proučavajući potrošačke navike onih najbogatijih.U svom istraživanju razgovarao je s 233 osoba, od kojih je njih 177 svoje bogatsvo zaradilo samostalno. Za potrebe istraživanja odabrao je grupu čiji minimalni godišnji prihod iznosi 160.000 dolara te u svom vlasništvu imaju imovinu u protivrednosti od približno 3,2 miliona dolara.

Stručnjak koji je razgovarao sa 177 bogataša otkriva: "Svi su počeli na isti način"Bez obzira na to da li želite jednog dana na svom štednom računu da imate milion ili 10 miliona dolara, negde morate početi.

Kako bi otkrio početne korake današnjih bogataša, savetnik za lične finansije Tomas C. Korli proveo je pet godina proučavajući potrošačke navike onih najbogatijih.

U svom istraživanju razgovarao je s 233 osoba, od kojih je njih 177 svoje bogatsvo zaradilo samostalno. Za potrebe istraživanja odabrao je grupu čiji minimalni godišnji prihod iznosi 160.000 dolara te u svom vlasništvu imaju imovinu u protivrednosti od približno 3,2 miliona dolara.

Kroz intervjue i analize, Korli je otkrio da oni svi dele desetak zajedničkih navika, te da se čak 80 odsto njih obogatilo tek nakon 50 godine života. Isto tako, njegovo istraživanje pokazalo je da su gotovo svi započeli na isti način.

Svi milioneri koji su svoje bogatstvo samostalno zaradili započeli su time što im je štednja bila osnova. Već s prvim primanjima na štednim računima ostavljali bi 10 do 20 odsto prihoda - napisao je Korli u svom radu.

Kako objašnjava "Business Insider", bogataši iz ovog istraživanja, osim izdvajanja dela prihoda, razvili su i još jednu strategiju. Tzv. 'sistem kanti' njihovu ušteđevinu deli na četiri dela: penziona štednja, posebni troškovi, neočekivani troškovi i ciklički troškovi.

Pročitajte zašto se u pojedinim bankama u Srbiji gotovo i ne isplati oročavati evre, dok je najisplativija štednja u dinarima i to na duže od godinu dana.

Ušteda u penziji uključuje klasičnu penzionu štednju, dok budući troškovi obrazovanja, troškovi venčanja, rezerve za kuću i drugi očekivani životni troškovi spadaju u drugi korak, odnosno posebne troškove.

Treći deo je zapravo fond za hitne slučajeve, poseban račun s gotovinom koja će se smanjiti u slučaju naglog gubitka posla ili hitne medicinske pomoći. A skup cikličnih troškova sadrži uštede za rođendanske poklone, praznike i odmore.

"Kako bi uspeli, razvili su stroga pravila štednje. Ipak, nije tajna, što pre počnete sa štednjom, više novca imaćete kasnije", zaključio je Korli u svom radu.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik