pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.4829
USD 106.5798
CHF 107.7133
GBP 137.2143
CAD 80.5505
HRK 15.7843
BAM 60.0681
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818

Poreskom utajom budžet oštećen za 420 miliona evra

Poreskom utajom budžet oštećen za 420 miliona evraNajveći rizik od pranja novca u Srbiji mahom preti nakon izvršenja krivičnog dela poreske utaje, kojim je u periodu od 2013. do 2018. godine, prema podacima Poreske uprave, budžet Srbije oštećen za 420 miliona evra.

Za poreskom utajom, kao prethodnim krivičnim delom (predikatno krivično delo) sledi trgovina narkoticima, od koje je i krenula kriminalizacija pranja novca krajem 80-tih godina prošlog veka, a tu su i zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja i sva krivična dela organizovanog kriminala, rekao je Miljko Radisavljević, zamenik Republičkog tužioca i član Koordinacionog tela vlade Srbije za sprečavanje pranja novca.

Pranje novca, odnosno ubacivanje nezakonito stečenih prihoda u legalne novčane tokove je relativno novo krivično delo i može da se izvrši kao samo/samostalno, kada se novac pere za drugog, ali i uz prethodno krivično delo iz kojeg je ilegalan novac potekao.

Govoreći na savetovanju sudova prošle sedmice u Vrnjačkoj Banji o izazovima sa kojima se Srbija suočava zbog pranja novca, Radisavljević je ukazao da je Koordinaciono telo napravilo procenu rizika od pranja novca i identifikovalo ukupno 89 krivičnih dela u našem Krivičnom zakoniku, koja u svom biću sadrže elemenat sticanja protivpravne imovinske koristi.

Ova krivična dela podeljena su u tri kategorije - sa visokim, srednjim i niskim stepenom pretnji od pranja novca, naveo je Radisavljević.

Analiza je pokazala da su prethodna krivična dela sa visokim stepenom pretnji za pranje novca: poreska krivična dela, zloupotreba položaja odgovornog lica, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zloupotreba službenog položaja i sva krivična dela organizovanog kriminala.

"Prema podacima Poreske uprave u periodu od 2013. do 2017. godine oštećenje budžeta, po osnovu otkrivenih poreskih krivičnih dela iznosi 462 miliona evra. Zadnji podatak uključujući i 2018. godinu je i veći", naveo je tužilac upozoravajući

da su ovi podaci alarmantni za Srbiju.

"To je nedopustivo i govori o stepenu sive ekonomije. Zato mi imamo zadatak da ove cifre svedemo na razumnu meru i da pokušamo da obezbedimo daleko veću poresku disciplinu", naglasio je Radisavljević obraćajući se tužiocima i sudijama.

On je ukazao da je najfrekvetnije krivično delo za oštećenje budžeta poreska utaja, jer je samo njim budžet oštećen za 420 miliona evra u periodu od 2013. do 2018. godine

Analizom pokrenutih krivičnih postupaka za pranje novca, prema rečima Radisavljevića, došlo se do podatka da je u 2/3 tih postupaka predikatno krivično delo bilo zloupotreba položaja odgovornog lica.

"Tu je otkrivena protivpravna imovinska korist u iznosu od preko 46 miliona evra. Kroz mere zabrane raspolaganja imovinom je privremeno oduzeto 4.5 miliona evra, a trajno više od 6.5 miliona evra. Ovo delo je izvršilo 16 organizovanih kriminalnih grupa sa 80 počinilaca", ukazao je Radisavljević, koji je ranije bio na funkciji tužioca za organizovani kriminal.

Kada je u pitanju neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (trgovina narkoticima) u Srbiji je ovo delo svakodnevno prisutno u praksi i čak 18 odsto svih pokrenutih istraga se vodi zbog ovog krivičnog dela, napomenuo je tužilac.

O opasnosti i riziku od ovog krivičnog dela, kako je ukazao, govore i podaci Ministarstva unutrašnjih poslova o zaplenjenim narkoticima između 2013. i 2017. godine, vrednosti više od 25 miliona evra.

"Radeći analizu kolika bi se protivpravna imovinska korist ostvarila prodajom ovih narkotika došli smo do podatka da se radi o cifri od preko 168 miliona evra. To znači da je narko tržište Srbije vredelo skoro 143 miliona evra", rekao je Radisavljević ukazujući da je reč samo krivičnim delima, koja su otkrivena.

Visok stepen rizika od pranja novca postoji i od zloupotrebe službenog položaja, gde su izvršioci krivičnog dela službena lica, koja rade u javnim preduzećima i državnim organima, a dobar deo njih je u kategoriji funkcionera, naveo je Radisavljević.

"Ako su neki od njih deo 'koruptivnih šema' i stiču protivpravnu imovinski korist koja se dovodi u vezu sa njihovom funkcijom - ima li iko veću potrebu da prikrije nelegalne prihode od ljudi koji vrše razne vrste zloupotreba", upozorio je tužilac.

On je ukazao da ukupan iznos imovinske koristi koja se dovodi u vezu sa krivičnim delima povodom kojih je pokrenut postupak za pranje novca iznosi 57 miliona evra.

Od toga se 46 miliona evra se odnosi na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, što je, kako je naveo, gotovo 82 odsto ukupne imovinske koristi.

U pokrenutim krivičnim postupcima za pranje novca bez predikatnog krivičnog dela u periodu od 2013-2017. godine, prema njegovim rečima, otkrivena je protivpravna imovinska korist od 3.135.000 dinara. Oduzeta protivpravna imovinska korist u tim postupcima je 2.905.000 dinara.

"U odnosu na otkrivenu imovinsku korist mi smo oduzeli 92.68 odsto. Ovaj podatak veoma ohrabruje da srpsko pravosuđe ima potencijal za vođenje ozbiljnih postupaka za pranje novca", zaključio je Radisavljević.

On je međutim predstavio podatke NALED-a prema kojima procenat sive ekonomije u Srbij iznosi oko 30 procenata.

"Ako je naš BDP na nivou 36-40 milijardi evra, da li to znači da je u sivoj zoni svake godine najmanje 12 milijardi evra? Srbija je zemlja čija ekonomija je još uvek na staklenim nogama i ako želimo da napravimo iskorake i da stabilizujemo čitav finansijski i privredni sistem mislim da su ovo podaci koji su više nego alarmantni i traže našu reakciju", poručio je Radisavljević kolegama iz pravosuđa.

Osvrćući se na oblasti u kojima se pere novac, tužilac je ukazao da se to pre svega odvija u sektoru nekretnina, bankarstva i igara na sreću.

Banke su izložene visokom riziku od pranja novca jer, kako je naveo, ne postoji "ozbiljno" pranje novca koje ne dotiče finansijski sektor - "ne možete izvršiti 'valjano' pranje novca, a da pritom taj novac ne prođe preko računa neke banke".

Rekao je da je slična situacija i sa računovođama, dok su zbog nedovoljne razvijenosti za sada pranju novca u Srbiji najmanje izložena osiguravajuća društva i penzijski fondovi.

Za otkrivanje i dokazivanje pranja novca, kako smatra, najbitnije fokusirati se tokove novca.

"Mora se pratiti novac, fokusirati se na to i utvrditi zašto je određena transakcija izvršena. Za to je potrebna proaktivna finansijska istraga i promena pristupa ovom problemu, zaključio je tužilac.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i član Koordinacionog tela Vlade Srbije za sprečavanje pranja novca Radmila Dragičević Dičić napomenula je tom prilikom da Koordinaciono telo više od godinu dana sprovodi aktivnosti koje su rezultirale skidanjem Srbije sa "sive liste".

U tom kontekstu, kako je navela, VKS je izdao uputstvo prekršajnim, privrednim i sudovima opšte nadležnosti da predmete pranja novca treba da tretiraju kao prioritetne za rešavanje.

Kada je u pitanju kažnjavanje ovih krivičnih dela, Dragičević Dičić je ukazala da VKS ne može da preporučuje sudovima sankcije koje izriču za pranje novca, ali je podsetila da preporuke i konvencije Evropske unije preporučuju da - pranje novca koje ima veze sa organizovanim kriminalom, korupcijom, korupcijom javnih i državnih službenika, mora da bude "tretirano tako da kazne budu primerene težini društvene opasnosti tog krivičnog dela".

"Vi koji sudite, treba da to imate u vidu i nije zgoreg obrazložiti presudu upravo tim konvencijama", navela je Dragičević Dičić.

Posebno je sudijama za prekršaje ukazala na važnost prekršaja koji su definisani u Zakonu za sprečavanje pranja novca, jer se, kako je rekla, u praksi pokazalo da mnogo postupaka zastareva pred prekršajnim sudovima zastareva, što nije u skladu sa prioritetnim rešavanjem.

Takođe se pred prekršajnim sudovima, kako je primetila, izriču male kazne u rasponu novčanih kazni, što, kako smatra, pokazuje da prekršajni sudovi nisu prepoznali društvenu opasnost ovih dela.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share